{"id":1186,"date":"2011-04-05T15:50:07","date_gmt":"2011-04-05T13:50:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/?p=1186"},"modified":"2011-04-06T14:24:30","modified_gmt":"2011-04-06T12:24:30","slug":"the-american-2010","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/?p=1186","title":{"rendered":"The American (2010)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ono \u0161to je danas “Call of Duty” za svet video igara, a Tom Klensi za knji\u017eevnost, to su nesumnjivo filmski Transformersi<\/em> za kinematografiju – dinamitni i lako svarljivi par\u010di\u0107i umetnosti, \u010dija je jedina svrha da konzumentu odvuku pa\u017enju od nevolja stvarnog sveta. \u0160ta, me\u0111utim, da radi neko ko bi \u017eeleo isti efekat (“supstantnost” mu, dakle, nije bitna), ali preko manjka dobrog stila naprosto ne mo\u017ee da pre\u0111e? E, njemu treba The American!<\/em> (Podrazumeva se, jasno, da D\u017eejson Stejtam ne snima novi film.)<\/p>\n

Ime li\u010dnog heroja na\u0161e redakcije, pomenutog u prethodnoj re\u010denici, ipak ne treba tuma\u010diti u poredbenom smislu – The American<\/em> nipo\u0161to nije akcioni film. \u010cak suprotno – u pitanju je naslov \u010diji je ekvivalent u \u017eivotinjskom carstvu svakako – kornja\u010da, \u0161to je sasvim sigurno jedan od klju\u010dnih podataka pri njegovoj analizi.<\/p>\n

D\u017eord\u017e Kluni je glumac koji je pro\u0161ao ogroman put od “skromnog” televizijskog anga\u017emana u “Urgentnom centru”, a koji je ovim filmom ponovo dokazao svoju veli\u010dinu onima koji ga pamte prevashodno kao \u0161armantnog lika u belom mantilu. Film po\u010dinje prikazom sne\u017enih predela planinske \u0160vedske, gde Klunijev pla\u0107eni ubica po imenu D\u017eek (AKA Edvard)… hm… “snima akcione filmove” sa neidentifikovanom brinetom. Ovu idilu, me\u0111utim, kvari pojava tajanstvenih \u0160ve\u0111ana, koji iz nekog nama nepoznatog razloga \u017eele da vide D\u017eeka six feet under.<\/em> D\u017eek, budu\u0107i da je, kao \u0161to i prili\u010di jednom ozbiljnom krimi\u0107u, o\u010dito sposoban i dobar u svom poslu, lako uspeva da se odupre napadu \u0160ve\u0111ana, \"\"<\/a>premda ne bez posledica – prinu\u0111en je da elimini\u0161e sopstvenu “prijateljicu”, koja ga je mo\u017eda (a mo\u017eda i nije) odala zlokobnim Skandinavcima. On svoj krvavi posao obavlja naizgled hladnokrvno, bez ikakvog prikaza emocija. Dalji razvoj doga\u0111aja odve\u0161\u0107e ga u maleno, ali prelepo selo na severu Italije, gde \u0107e dobiti dva zadatka. Prvi, da konstrui\u0161e ubita\u010dnu pu\u0161ku za njemu nepoznatu mu\u0161teriju. Drugi, i mnogo bitniji – da ne sklapa nikakva prijateljstva, jer u ovom poslu – friendship means trouble.<\/em><\/p>\n

To \u0107e se, me\u0111utim, pokazati kao nemogu\u0107e – ispod neprobojnog oklopa krije se \u010dovek od krvi i mesa, i upravo taj portret pla\u0107enog ubice \u010dini fasadni smisao filma. Da je glavnu ulogu kojim slu\u010dajem dobio neko ko takav \"\"<\/a>\"\"<\/a>teret ne bi umeo lepo da iznese, to bi za delo ovako sporo i detaljno bilo ravno katastrofi. Sre\u0107om, Kluni je sjajan – njegov Amerikanac je upe\u010datljivo hladan, ali se katkad otvara i dozvoljava da ga obasja tra\u010dak svetlosti. No, ono \u0161to je ipak najvi\u0161e vredno hvale jeste na\u010din na koji Kluni uspeva da prika\u017ee D\u017eekove misli i namere bez imalo re\u010di, a da to ne pre\u0111e u puku blesavost. Sve u svemu, Oscar worthy performance od strane \u010doveka koga odlikuje ono \u0161to odvaja prave glumce od amatera – \u0161irok dijapazon likova kojima su u stanju da udahnu \u017eivot.<\/p>\n

Kriminalac koji bi zarad ljubavi \u017eeleo da se penzioni\u0161e? Kli\u0161e, zar ne? Odgovor nije prosto “da”, ve\u0107 “da” sa “ali”. “Ali” je u ovom slu\u010daju posledica \u010dinjenice da The American<\/em> naprosto nije tip filma koji potencira osobito zanimljiv zaplet. Nije tu toliko bitna ni dobra karakterizacija likova (premda to, kao \u0161to smo pomenuli, na prvi pogled deluje kao smisao filma). Ona jeste odli\u010dna kada je ima, \u0161to ipak nije \u010desto – najve\u0107i deo filma ispunjen je manje bitnim detaljima (D\u017eek pije kafu, \"\"<\/a>D\u017eek tra\u017ei delove za pu\u0161ku i sli\u010dno). Kada se, naime, malo bolje razmisli, dolazi se do zaklju\u010dka da je Amerikanac<\/em> naslov koji se oslanja pre svega na svoj op\u010dinjavaju\u0107i vizuelni identitet, koji u sprezi sa sumornom muzikom daje izuzetno zanimljive rezultate. Film vas prosto uvu\u010de u svoj svet; deluje kao da je svakom kadru posve\u0107ena ogromna pa\u017enja, \u0161to \u010doveka navodi na to da ne skre\u0107e pogled sa ekrana. Uvod u tekst sada je mnogo jasniji – The American<\/em> ne fascinira kompleksno\u0161\u0107u zapleta niti skupim eksplozijama, ali je nevertheless<\/em> \"\"<\/a>izuzetno prijem\u010div, makar ljudima koji tako ne\u0161to umeju da cene. S obzirom na to da je reditelj Anton Korbijn (Corbijn) poznat najpre po muzi\u010dkim spotovima za kompozicije “Metalike” i “Depeche Modea”, nije ni \u010dudo to \u0161to mu film izgleda upravo kao dugometra\u017eni spot, i to za krajnje sivu i tu\u017enu baladu.\u00a0 Uzgred, na sli\u010dan na\u010din uglavnom privla\u010de i dela Sofije Kopole (poput, recimo, Marije Antoanete).<\/em> Zanimljivo je pomenuti to da Amerikanac u<\/em> velikoj meri podse\u0107a na \"\"<\/a>“anti\u010dke” trilere nalik na odre\u0111ene radove Hi\u010dkoka ili film The Day of the Jackal,<\/em> \u0161to je tako\u0111e o\u010digledno pri pogledu na plakat.<\/p>\n

Pored svega toga, ovde je svoje mesto na\u0161lo i nekoliko akcionih scena, koje, premda usporene, poprili\u010dno efikasno generi\u0161u tenziju i neizvesnost. Za\u0161to? Zato \u0161to va\u017ei staro na\u010delo – \u0161to ne\u010dega manje ima, to je po pravilu intenzivnije (zbog toga su, primera radi, meni akcioni filmovi sa po 300 negativaca preminulih u jedinici vremena ve\u0107inom dosadni – zna se da meci zaobilaze glavne junake, a da su lo\u0161i momci potpisali svoju smrtnu presudu \u010dim su kro\u010dili u kadar). Ovde obra\u010duni, dakle, podrazumevaju manje u\u010desnika, pa su stoga kudikamo realisti\u010dniji i svakako zanimljiviji.<\/p>\n

U \u017eivotu svakog kriti\u010dara zaista retko do\u0111e trenutak kada mo\u017ee da konstatuje da delo koje analizira naprosto nema mana. Kada bi ba\u0161 terali mak na konac, mogli \"\"<\/a>bismo da ka\u017eemo da su dva klju\u010dna sporedna lika, a to su prostitutka Klara i sve\u0161tenik Benedeto, pomalo povr\u0161ni. Dodu\u0161e, da nije tako (sli\u010dno nedavnom Inceptionu),<\/em> dosta bi se izgubilo na paranoi\u010dnom i teskobnom ose\u0107aju koji provejava tokom celog filma, a i ne mo\u017ee se re\u0107i da je bilo koji lik nerealan niti da su njegovi motivi nejasni. Za\u0161to onda ocena nije ve\u0107a od 90, pitate se vi. Pa, prevashodno zbog toga \u0161to film verovatno ima vi\u0161e nedostataka koji su trenutno (u nedostatku konkurencije) neuo\u010dljivi.<\/p>\n

Kada se posmatra sa objektivnog stanovi\u0161ta, postaje evidentno to da su autori filma na izuzetan na\u010din uspeli da ostvare ono \u0161to su naumili, ali i da se film (sa onog subjektivnog gledi\u0161ta) mnogima ne\u0107e svideti. Kako da proverite u koju grupu spadate? Te\u0161ko, premda \u0107e verovatno biti svrsishodno ako sebi postavite slede\u0107e pitanje: “Da li \u017eelim da gledam film koji se zasniva na atmosferi, a ne na zapletu?”.<\/p>\n

Aleksandar \u0110uri\u0107<\/strong><\/p>\n

Ocena: 90<\/span><\/h1>\n

Re\u017eija<\/strong>: Anton Korbijn<\/p>\n

Glavne uloge<\/strong>: D\u017eord\u017e Kluni<\/p>\n

\u017danr<\/strong>: drama\/triler\/krimi\u0107\/”dugometra\u017eni spot”<\/p>\n

Godina<\/strong>: 2010<\/p>\n

Zemlja<\/strong>: SAD<\/p>\n

Trajanje<\/strong>: 105 minuta<\/p>\n

 <\/p>\n\t

\n\t\t
Like!<\/div>
2<\/span><\/div>\n\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono \u0161to je danas “Call of Duty” za svet video igara, a Tom Klensi za knji\u017eevnost, to su nesumnjivo filmski Transformersi za kinematografiju – dinamitni i lako svarljivi par\u010di\u0107i umetnosti, \u010dija je jedina svrha da konzumentu odvuku pa\u017enju od nevolja stvarnog sveta. \u0160ta, me\u0111utim, da radi neko ko bi \u017eeleo isti efekat (“supstantnost” mu, dakle, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1186"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1186"}],"version-history":[{"count":23,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1186\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1273,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1186\/revisions\/1273"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1186"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1186"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.zokijevasinema.in.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1186"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}