U naletu dosade odlučio sam da vreme prekratim gledanjem neke komedije. Gledao sam šta je aktuelno u bioskopima i izbor je pao na Bad Teacher. Jedno ime u glumačkoj postavi mi je veoma zasmetalo, i to je za mene bio prvi alarm. Glas u mojoj glavi je govorio: „ Ne troši svoje vreme na ovo“, ali sam izabrao da ga ignorišem i odlučio da filmu ipak pružim šansu. „Važno je da mi vreme brzo prođe i da se nekoliko puta pošteno ismejem, ništa manje, ništa više“, govorio sam sebi. Znači, pogledaću.

Glumačku postavu čine Kameron Dijaz, Džejson Sigel i Džastin Timberlejk. Kameron nikako da snimi neki bolji film, Sigel iza sebe ima sjajnu ulogu u sjajnoj seriji “How I Met Your Mother”, i na kraju Džastin, koji ovaaaj, khm, iza sebe ima… ima… pa…  u stvari, i nema ništa. Naravno Džastin je i glavni razlog zašto sam se dvoumio u vezi s ovim filmom. Da li sam s pravom sumnjao u njega, a takođe i u ceo film?

Elizabet Helzi (Kameron Dijaz) je totalno drugačija nastavnica od svojih kolega. Puši, pije, duva, nikako ne voli decu, a kamoli svoj posao. Ovo je njena poslednja godina u školi, a razlog za to je venčanje sa svojim voljenim (da, da, kako da ne) i bogatim dečkom. Ipak, problem nastaje onda kada se mladoženjina majka ne slaže s tim da njen sin oženi, kako kaže, rasipačicu novca i klasičnu sponzorušu. Pedalirana od dugogodišnjeg momka, jedini izlaz iz novčanih problema vidi u vraćanju na svoje staro radno mesto, školu. U potrazi za novom bogatom žrtvom, Elizabet će baciti oko na novog kolegu Skota Delakorta (Džastin Timberlejk), koji dolazi iz veoma bogate porodice. Na putu do njegovog srca prepreku će joj predstavljati koleginica Ejmi Skvirel (Lusi Panč), koja se brzo zbližava sa Skotom. Elizabet misli da će povećanjem svojih grudi osvojiti kolegino srce i baca se na skupljanje para za operaciju. U priču se ubacije i Rasel Getis (Džejson Sigel), koji bezuspešno pokušava da osvoji Elizabetino srce. Njegov jedini problem je u tome što je nastavnik fizičkog, to jest nema ni za ‘leba, pa samim tim nije neko koji spada u Elizabetinu zonu interesovanja.

Dobro, imamo prost zaplet, ali šta dalje? Pa, samo treba ubaciti dovoljno humora koji bi zabavio i opustio gledaoce. E, pa humor je reč za koju ekipa filma izgleda nije čula. Kako onda film koji treba da predstavlja komediju izgleda bez trunke humora? Odgovor je prost – jadno, bedno, glupo, smešno (na pogrešan način), itd., itd. Glumci su iritantni i dosadni (uz izuzetak Džejsona Sigela), Kameron Dijaz je toliko odbojna od samog početka da je to neverovatno, a Džastina Timberlejka ne treba ni spominjati. Njegov debilni kez i neki njegovi pokreti i mimike, kao i lik kojeg glumi, toliko su fuj i bljak da vam pripadne muka svaki put kada ga kamera prikaže.

A šta reći za scenario? Još veća jad i beda. Stiče se utisak da su ga pisali ljudi operisani od humora. Mislim da je ovo prva komedija koja me nije čak ni kiselo nasmejala, a za to već treba biti vrhunski stručnjak. Ipak, film je uspeo u nečemu, stvorio mi je veliku neprijatnost. Znate onaj osećaj kada vas je stid i sramota što gledate nešto tako idiotsko, pa se sve vreme okrećete oko sebe kako biste bili sigurni da vas neko ne posmatra i krsti se, sa suzama u očima govoreći: „Pomozi mu Bože!“. Ni O od opuštanja nije bilo, meškoljio sam se u stolici s neprijatnim osećajem u stomaku, misleći da ću svakog trenutka povratiti ostatke popodnevnog ručka zbog dešavanja na ekranu.

I tako ja, smoren do krajnjih granica, uspeo sam u nameri da ga po svaku cenu odgledam do kraja (sva sreća pa traje sat i po, mada, u ovom slučaju, to su bolno dugačkih sat i po). Kada sam se malo smirio, osvežio i sabrao od posledica šoka, uspeo sam da iskopam i jedinu pozitivnu stvar u filmu, a to je Džejson Sigel. Džejson je jedini deo koji dobro funkcioniše u ovom filmu, ali je nažalost njegova (pre)mala minutaža upropastila i to što je jedino dobro u ovom „ostvarenju“, pa je vrlo verovatno da ćete i zaboraviti kako izgledaju scene u kojima se on pojavljuje. Naravno, glavni krivci za to su idioti koji su se okupili oko ovog filma. Jednostavno, sidro je toliko duboko potonulo da ni Sigel ne uspeva da ga bar malo povuče ka površini.

Ali ipak, ovaj film je veliki uspeh za sve koji su radili na njemu. Zašto? S budžetom od 20 miliona dolara uspeli su da iskeširaju neverovatnih 214 miliona dolara. Kako, kako, pitam se!? Kroz glavu mi prolazi „Ograničeni, napaljeni tinejdžeri koji nemaju ni 2g mozga u glavi, pa im ovo dođe kao jedna od najboljih komedija ikada“. Čak mi je jedan drug rekao: „Brate, bolju komediju odavno nisam video, znači vrh“. WTF?! Ako mene pitate, ovo je najozbiljniji kandidat za najgoru komediju ove godine, za sada bez konkurencije.

E da, na kraju sam opet čuo onaj glas u mojoj glavi s početka teksta : „Šta sam ti rekao!? IDIOTE!“. Bio je potpuno u pravu.

Nikola

Režija: Džejk Kasdan
Glavne uloge: Kameron Dijaz, Džejson Sigel, Džastin Timberlejk
Žanr: Komedija
Godina: 2011
Zemlja: SAD
Trajanje: 92 (97 UV) minuta

Zokijeva ocena
+ + Džejson Sigel i ništa više; - Sve ostalo