A Dangerous Method (2011)

February 16, 2012 | Author M&M

A Dangerous Method je kanadski film režisera Dejvida Kronenberga. Scenario je baziran na pozorišnoj predstavi “The Talking Cure”, koja se bazira na knjizi pod nazivom “A Most Dangerous Method: The story of Jung, Freud and Sabina Spielrein”, koju je napisao Džon Ker 1993. godine, a adaptirao Kristofer Hempton.

Radnja filma je smeštena u period pre Prvog svetskog rata. Bavi se odnosom između Karla Junga, oca analitičke psihologije, i Zigmunda Frojda, najvećeg psihologa toga doba, koji je takođe i otac psihoanalize. U filmu dolazi do izražaja i Sabina Špilrajn, koja je na početku pacijent Dr. Junga, a kasnije postaje njegova i Zigmundova kolegenica, kao i jedna od prvih ženskih psihoanalitičara. Priča počinje 17. avgusta 1904. godine, kada luda Ruskinja Sabina, koju igra Kira Najtli, stiže u Cirih, gde postaje pacijentkinja Dr. Junga, koga igra Mihael Fasbender. On ovu mladu rusku jevrejku leči primenom Frojdove metode “talking cure”, prema kojoj doktor sedi iza pacijentkinje i postavlja joj pitanja. Dve godine kasnije, Jung putuje u Beč, gde se susreće sa Frojdom (Vigo Mortensen). Njihov prvi razgovor traje trinaest sati bez prekida (ne bi škodilo da je u filmu prikazan još koji minut tog veoma zanimljivog razgovora). Između njih se odmah stvara bliska veza – Frojd smatra Junga za “sina-naslednika”, koji će nastaviti njegova proučavanja, te moli Junga da preuzme jednog njegovog pacijenta, Otoa Grosa, koga igra Vinsan Kasel.

Tajna ljubavna veza Karla i Sabine je imala velikog udela u razvijanju psihoanalize i onoga što mi danas znamo o tome (seksualni deo njihove veze je bio posebno zanimljiv, pošto je Sabina volela da bude ponižavana). Frojd i Jung nailaze na neslaganja, jer Frojd insistira da je u srži svake neuroze seksualna komponenta. Takođe se plaši da će metode psihoanalize biti diskreditovane zbog Jungove želje za ispitivanjem telepatije i parapsihologije, i tvrdi da “moramo ostati u okvirima naučnih granica”. Opasna metoda je puna ideja o seksualnosti, od kojih su neke same po sebi provokativne, čak i sto godina kasnije, ali takođe prepoznaje i erotsku snagu ideja. Ima scena u kojima su prikazane “aktivnosti” Kire i Mihaela, kojima garantujem dug život u specijalizovanim uglovima Interneta, i kojima se u stvari sugeriše povezanost seksa i uma.

Ceo film sadrži mnoge istorijske zapise, stvarne događaje, originalna pisma… Mnogo je toga rečeno u samo sat i po filma, i sve je to interesantno i smisleno. Doduše, to neće biti previše zanimljivo onim gledaocima koji se prethodno ne raspitaju o tome ko su bili likovi iz filma, i kakav su međusobni odnos imali (svi znaju za Frojda, samo poneko za Junga, a malo ko zna ko je bila Sabina Špilrajn). Ovim filmom režiser je pokušao da nam predstavi Frojda iz ugla njegovog kolege Junga, i u tome leži draž Opasne metode. Malo se raspitajte o počecima psihoanalize, pa tek onda odgledajte film.