Seeking Justice nije loš film per se, ali je mnogo predvidiv i nimalo originalan. U pitanju je krimi triler sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi, koji bi bio odličan da se pojavio tamo negde 1952. Ovako je prilično “zev”.

Ne samo što je priča dosadnjikava, nego je takav i glavni lik. Nikolas Kejdž glumi profesora engleskog, kome jednog dana neki krelac siluje ženu (Dženueri Džouns). Dok sedi izvan njene bolničke sobe, prilazi mu Sajmon, koga glumi Gaj Pirs i koji je član grupe građana koja je odlučila da preuzme pravdu u svoje ruke. Oni znaju ko je krelac koji je silovao Dženueri i žele da ga pošalju six feet under, doduše samo ako Nik obeća da će im uzvratiti uslugu kad to od njega zatraže. On pristaje, and the ball is rolling…

Kasnije se pojavljuju i svi ostali klišei – Nik mora da uzvrati uslugu tako što će ubiti nekog drugog krelca, ispostavlja se da taj lik u stvari i nije bio krelac itd. Prosto, zaplet je sa zanatske strane sasvim OK, događaji su lepo povezani u smislenu i čvrstu celinu, i tome slično, ali sve je to passé. Gledate i ne zanima vas šta će se sledeće desiti, jer znate da ste to već odgledali. Postoji i jedan preokret (čisto da ne bude da ih nema) ali je prilično bezvezan (ne bih sad da objašnjavam zašto, jer bi onda sigurno došlo do spoilera). Takođe, ne mogu a da se ne zapitam kako bi film izgledao da ga je režirao Alfred Hičkok – ako ništa drugo, barem bi bio mnogo “atmosferičniji”.

Možda sve to i ne bi bilo baš toliko strašno da je ostatak filma originalniji i zabavniji. Međutim, nije – glavni lik je, kao što sam rekao, veoma dosadan, a pomalo i iritantan, pošto je mnogo prepotentan. Slično važi i za ostale likove. Eventualno je malo interesantniji Gaj Pirs kao Sajmon, ali meh, i njegova “cilj ne bira sredstva” filozofija predstavlja gargantuanski kliše. A čak i nije uradio ništa gnusno loše, iako ostali likovi povremeno obaveštavaju gledaoca o tome kako je “Sajmon totalno poludeo” – nije objašnjeno u čemu se ogleda to njegovo ludilo. Tako da me je i za njega bilo baš briga.

Možda je najveća vrednost filma njegova poruka (mada mi se lično nije nešto dopala, jer volim srećnije poente) – protiv korupcije u državi se ne može, i bolje je da uopšte i ne pokušavate da nešto promenite. Možda je to istina (vidite Đinđića kako je prošao), ali dovraga, želim da mi film poruči nešto lepo i inspirativno. Doduše, shvatite ovaj poslednji pasus krajnje subjektivno. Možda se vama takva poenta baš svidi. Naravno, pod uslovom da uopšte imate želju da razmišljate o takvim stvarima posle sat i po sirove osrednjosti zvane Seeking Justice.

Aleksandar Đurić

Režija: Rodžer Donaldson

Glavne uloge: Nikolas Kejdž, Dženueri Džouns, Gaj Pirs

Žanr: krimi-triler, akcija

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 105 minuta

IMDb: link

Zokijeva ocena
+ sasvim OK...; - ...ali već viđeno;