Štrumfovi su rasa malih, plavih i nadasve magičnih stvorenja koja žive u čarobnoj zemlji bajki. Vođeni mudrim i iskusnim Velikim Štrumfom, oni žive lak i bezbrižan život skriveni duboko u magičnoj šumi. Jedina pretnja njihovom bezbrižnom postojanju jesu zli i krajnje nesposobni čarobnjak Gargamel, i njegov verni ljubimac, mačak Azrael. Kao rezultat smotane greške koju čini niko drugi do Trapavi Štrumf, Gargamel pronalazi skriveno selo štrumfova, i štrumfovi se daju u beg. Tokom bekstva mala grupa štrumfova je posredstvom plave (da, plave) magije prebačena u New York City, gde ih naravno, bez mnogo oklevanja, prate Gargamel i Azrael. Naravno, Štrumfovi su izgubljeni u velikom gradu, i kako bi se vratili kući biće im potrebna pomoć nekolicine ljudi čije će živote ove male plave “napasti” nepovratno izmeniti.

Kao mali obožavao sam da gledam male, plave štrumfove, ali kada sam čuo da je Holivud i tu umešao svoje “gramzive” prste, moja reakcija bila je pre svega negativna. Osećao sam da će ovo biti samo još jedan u nizu onih, u nedostatku bolje reči, glupih dečijih filmova, koji neće uspeti čak ni u tome da sadašnjim mlađim generacijama približi one štrumfove koje sam ja kao mali tako voleo. Možete onda da zamislite moje iznenađenje kada sam shvatio da ovo jeste još jedan dečiji film, ali da nikako nije “glup” i nezanimljiv, i da uprkos mnogim nedostacima uspeva da izbegne sudbinu koju sam mu ranije predvideo. Dozvolite da objasnim.

Bitni razlozi zbog kojih su mi se Štrumfovi svideli jesu Henk Azarija, u ulozi Gargamela, i animirani Azrael, kome glas pozajmljuje legendarni Frenk Velker. Azarija je odličan u svom prikazivanju psihotičnog čarobnjaka u potpunosti opsednutog štrumfovima. Sama apsurdnost jednog ovakvog lika, koji je apsurdan čak i u mestu iz kojeg je došao, dodatno je uvećana njegovim prelaskom u stvarni svet. Ako ste ljubitelj mačaka, Azrael će vam se sigurno svideti. Prelepo animiran, sa gotovo ljudskim izrazima lica (koji kao da su preuzeti sa sajta Lolcats.com), Azrael odlično upotpunjuje Gargamelove komične scene. Moja omiljena stvar koju su preuzeli iz crtaća i stripova je to da kada god se Gargamel nađe pred nekom opasnošću prvo ubaci Azraela unutra, i posle nekog vremena ga sa druge strane pita: “Azrael! Are you dead yet?”.

Nil Patrik Haris je solidno prikazao Patrika Vinsloa, čoveka kome će štrumfovi “zagorčati” život i koji se bori sa teretom i odgovornošću čoveka koji postaje otac. On i Džejma Mejs, koja igra njegovu ženu Grejs, izgledaju odlično kao par, i imaju dobru on-screen hemiju. U ostalim zapaženijim ulogama imamo Antona Jelcinja kao odličnog Trapavka, i Keti Peri, koja pozajmljuje glas najženstvenijem od svih štrumfova – Štrumfeti.

Još jedna, po mom mišljenju, dobra strana ovog filma je to što ni u jednom trenutku ne shvata samog sebe previše oziljno. Štrumfovi priznaju da je njihova pesma pomalo dosadna, kao i to da je Štrumfeta jedini ženski Štrumf i da uvek nosi jednu te istu haljinu. Ukazuju na to i čak se podsmevaju tome što su svi oni nazvani po svojim preovljađujućim karakternim osobinama. Na ovaj način film veoma pametno razoružava većinu njemu upućenih “hejterskih” argumenata. U filmu se takođe na zanimljiv način odaje pošta tvorcu štrumfova, belgijskom ilustratoru Pejou.

Naravno, kao i svi drugi, i ovaj film ima svoje loše strane. Iako je ovo film prvenstveno namenjen deci, sama radnja filma je veoma predvidljiva, čak do te mere da će i mala deca na pola filma provaliti šta će se tačno dogoditi do kraja. Deo kada se Gargamel udruži sa ovozemaljskom zloćom je odjednom samo naglo prekinut, i taj deo priče se više ne pominje, što odaje utisak da je ceo taj deo izbrisan u postprodukciji. Takođe, ostali štrumfovi, uprkos odličnoj postavi (Džef Foksvorti, Pol Rubens etc.), imaju veoma malo vremena na ekranu i gotovo su zanemareni, što je po mom mišljenju velika greška. Džordž Lopez je u potpunosti promašen kao glumac za Mrzovoljnog Štrumfa, koji bi trebalo da se u svakoj situaciji stalno žali na sve. Umesto toga dobijamo Latino Štrumfa sa blagim latino naglaskom, kome je gotovo svejedno.

Štrumfovi su daleko premašili moja očekivanja, i čak uspeli da me nasmeju. Film uspeva da održi potreban nivo pažnje i, što je najvažnije, uspeva da na pravi način upozna mlađe generacije sa štrumfovima. Odličan porodični film kojeg bi sva deca trebalo da pogledaju.

Marko Živulović

Režija: Radža Gosnel

Glavne uloge:  Henk Azarija, Nil Patrik Haris

Žanr: animacija, avantura, komedija

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 103 minuta

Zokijeva ocena
+ likovi, ne shvata sebe ozbiljno, humor; - predvidljiva radnja, sitnice;