Nemoguća misija je jedan od najpopularnijih akcionih serijala, koji je obeležio karijeru Toma Kruza. Brajan de Palma je 1996. više nego dobro započeo serijal, Džon Vu ga je 2000. očekivano osvežio unevši nekoliko spektakularnih akcionih scena, dok je Abramsova Misija odstupala od prethodnika, ali je i dalje bila dovoljno dobra akcija. Serijal je delovao istrošeno, ali se kad-tad očekivao nastavak. Ono što je mene iznenadilo bio je izbor režisera četvrtog dela – u pitanju je Bred Bird. Da, to je isti onaj režiser koji je osvojio dva Oskara za animirane (!) filmove – The Incredibles i Ratatouille. de Palma je bio odličan izbor, Džon Vu logičan, Abrams dobar, ali šta u ovakvom filmu radi čovek koji je režirao samo animirane filmove? Ukratko, odličan posao.

Nakon što ga njegov tim oslobodi iz moskovskog zatvora, Itan Hant, zajedno sa svojom ekipom, ima zadatak da iz Kremlja ukrade određene fajlove kako bi otkrili identitet Kobalta, čoveka koji u svom posedu ima šifre za lansiranje ruskih nuklearnih raketa i koji namerava da započne novi rat. Nešto ne polazi po planu te u Kremlju dolazi do eksplozije za koju Rusi okrivljuju Amerikance. Američki sekretar saopštava Itanu da je predsednik pokrenuo „Protokol duh“, to jest da je njegova jedinica ugašena, te da će sam morati da pronađe način da zaustavi Kobalta i spere ljagu sa svoje države, a samim tim i da povrati poverenje predsednika. Put će ga odvesti od Rusije preko Arapskih Emirata pa sve do Indije.

Da biste u ovom filmu uživali treba samo da se opustite i da ne očekujete ništa posebno od priče, zapleta i drame, i da samo uživate u akciji koju vam nudi. Ako budete očekivali nešto od prethodno navedenog, Protokol duh će vas vrlo verovatno razočarati, ali, na kraju krajeva, to i jeste film čija je jedina uloga da vas zabavi – zamisao autora nije bila da publika obraća pažnju na kvalitet priče, niti je film pravljen tako da mu tražite dlaku u jajetu, mada ima nekoliko stvari koje su mogle biti urađene mnogo bolje. Jedna od tih stvari, koja najviše bode oči, jeste banalan način na koji ruski službenik gubi šifre za lansiranje nuklearnih raketa. Stiče se utisak da bi i malo dete moglo da ukrade nešto toliko važno. Druga stvar ne smeta toliko koliko prva, ali svakako treba pomenuti to da razmena šifara i dijamanata izgleda suviše naivno i amaterski.

Stvar koja odlično funkcioniše od početka do kraja jeste sjajna akcija, koje ima na svakom koraku. Bilo da se radi o bežanju iz zatvora sa početka filma ili o pentranju po najvišoj zgradi u Dubaiju, ili, pak, o završnoj borbi koja je ipak mogla biti bolje osmišljena i zanimljivija, svaka akciona scena je odlično režirana i tu se režiseru ne mogu uputiti nikakve zamerke. Odradio je sjajan posao. Bird je takođe i uneo neke sjajne ideje u film. Recimo, veoma je originalan način na koji Itan i Bendži zavaravaju čuvara u Kremlju.

Glumačka ekipa je odlična. Sajmon Peg je reprizirao svoju ulogu iz prethodnog dela i ovde je više zastupljen, te sa nekoliko šaljivih upadica daje svežinu ovom filmu. Pored njega tu su i Džeremi Rener, Pola Paton i Mihael Nikvist, poznat po ulozi u švedskoj trilogiji Milenijum. Svoje mesto u filmu našli su i ex-yu glumci Miraj Grbić i Goran Navojec.

Nemoguća misija: Protokol duh je odličan akcioni film. Urađen je tačno onako kako se i očekuje od filmova ovog tipa. Sjajna akcija i dobar humor je sve što treba gledaocima koji žele da se opuste i uživaju u Kruzovim vratolomijama. Ako ste od onih koji u ovakvim filmovima traže dlaku u jajetu, onda je najbolje da ga preskočite. Svima ostalima – preporuka.

P.S.: Bespotrebnu frku u domaćim medijima podiglo je pominjanje Srba u negativnom kontekstu, ali to nije ništa što u filmovima nije viđeno već sto puta. U nekim novinama se pisalo da Tom Kruz, misleći na Srbe, u filmu kaže: „Ubio sam dve muve jednim udarcem“, što apsolutno nije tačno.

Nikola

Režija: Bred Bird

Glavne uloge: Tom Kruz, Džeremi Rener, Sajmon Peg, Pola Paton, Mihael Nikvist

Žanr: akcija, triler

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 133 minuta

IMDb: link

Zokijeva ocena
+ sjajna akcija, odlično režirane scene, humor; - manje nelogičnosti, priča je mogla biti bolja;