U šezdesetim godinama prošlog veka Erik Lenšer, budući Magneto, u lovu je na naciste koji su odgovorni za brutalno ubistvo njegove porodice i koji su ga godinama podvrgavali nehumanim eksperimentima kako bi saznali nešto više o njegovim mutantskim moćima. Ono što on ne zna jeste da je vođa tih nacista takođe mutant koji se posle Drugog svetskog rata pojavio u Južnoj Americi pod imenom Sebastijan Šo (Kevin Bejkon). Šo i njegova grupa mutanata, koji sebe nazivaju The Hellfire Club, potajno manipulišu SAD i SSSR u sveopšti nuklearni rat. Erikova krvava potera eventualno ga spaja s mladim profesorom Čarlsom Ksavijerom, kada mu ovaj spašava život. Profesor i njegova usvojena sestra Rejven (buduća Mistik) pokušavaju da nateraju svet da prihvati mutante i njihov prvi korak je pomaganje američkoj obaveštajnoj službi da zaustavi Šoa i njegovu bandu. Iako se njihovi pogledi na svet i ljude u potpunosti razlikuju, Čarls i Erik ubrzo postaju dobri prijatelji koji moraju da sastave tim mladih mutanata i stanu ujedinjeni protiv Šoa i njegovog Helfajer Kluba, pre nego što se njihovi planovi obistine i svet nestane u opštem nuklearnom holokaustu.

Sam period u koji je ovaj film smešten odlično je prenesen na filmsko platno. Filmski setovi, kostimi, automobili, pa čak i način govora likova u odličkoj su koheziji sa 1960-im godinama, gde je radnja ovog filma i smeštena.

Glumačka postava jednostavno je fenomenalna. Džejms Mekavoj (James McAvoy) gotovo je savršen kao mladi i harizmatični harvardski profesor Čarls Ksavijer. Mekavoj je uspeo da iznese sve kvalitete koji Profesora X čine vođom kakav pri kraju postaje, i lako je videti zašto su mu mutanti tako privrženi i spremni da ga prate. Takođe je uspeo i da ga predstavi kao mladog čoveka koji se takmiči u ispijanju piva i koristi svoje telepatske moći da muva studentkinje. Ovde vidimo nešto što u tumačenju Patrika Stjuarta nistmo videli, Ksavijera kao ono pravo ljudsko biće(doduše, malo mutirano) koje pravi ludske greške i nije uvek u pravu.
Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence) odlično je odigrala tajanstvenog shapeshiftera Rejven/Mistik, koja je u prošlim X-Men filmovima služila samo za gledanje. Ovde je njen lik mnogo dublji i verovatniji.

Mikael Fasbender (Michael Fassbender) odlično se snašao u ulozi mladog i gnevnog Magneta, koji po svaku cenu želi osvetu. Uspeo je u tome da gledaocima pruži potpuno nov pogled na Erika i razloge zbog kojih on postaje onaj lik koga smo videli u ranijim X-Men filmovima. Takođe, potrošeno je dosta vremena na neverovatno uspešnu realizaciju njegove veze sa Čarlsom, i činjenice da su, pre nego što su postali neprijatelji, njih dvojica bili najbolji prijatelji.

Od gumačke postave još valja pomenuti Kevina Bejkona koji je, protiv svakog mog očekivanja, odlično prikazao naci ludog naučnika i manipulativnog biznismena Sebastiana Šoa.

Naravno, iako je film po mom subjektivnom mišljenju (koje ja veoma cenim) sjajan, postoje i određeni segmenti koji mi se i nisu baš svideli.
Kao prvo, iako lepo odrađena, origin priča mog omiljenog X-čoveka Zveri(Beast) pomalo je uništena samim kostimom posle transformacije koji, barem meni, izgleda čudno, nezgrapno i pomalo smešno. Takođe, a ovde nisam jedini, muzika jednostavno ne uspeva da dočara onaj epic feel koji jedan ovakav film sa sobom nosi. Isto tako, čini se da film traje malo predugo, što će nekima zametati.

X-Men: First Class je odličan prequel/reboot cele serije filmova o X-ljudima koji nam otkriva poreklo i početke jedne od najvećih superherojskih franšiza. Sve u svemu, ovo je jedan odličan superherojski film koji bi, čak iako niste fan X-Mena, trebalo obavezno da pogledate.

.

Marko Živulović

Režija: Metju Von

Glavne uloge: Džejms Mekavoj, Mikael Fasbender, Dženifer Lorens

Žanr: akcija, avantura

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 132 minuta

Zokijeva ocena
+ dobra priča, scenografija, gluma - ništa posebno