Film zasigurno vredi pogledati, donosi novo iskustvo, poseduje zanimljivu ideju koja je dosta široka i tera gledaoca na mnoga razmišljanja i maštanja zahvaljujući poistovećivanju sa glavnim akterom. Međutim, potencijal te sjajne ideje i nije baš do kraja iskorišćen, pa se stiče utisak da je i sam reditelj išao baš na to, da publiku na početku zaseni dobrom idejom kako se dalje ne bi ni obraćala pažnja na samu realizaciju.
Naš protagonista je mladi pisac Edi Mora koji jedva sastavlja kraj s krajem, kao što to obično biva sa piscima na filmskom platnu. On ima finansijskih problema, samim tim i životni prostor mu visi o koncu. Pokušava da sredi odnose sa svojom devojkom, tu se javlja i poteškoća pri pisanju knjige koju mora da završi u ugovorenom roku – što bi se reklo ’’gore od ovog ne može”. U tom trenutku spas mu dolazi u vidu njegovog davnog poznanika, brata njegove bivše žene, koji mu predstavlja drogu koja mu može bukvalno promeniti život iz korena, učiniti ga boljim. Reč je o tableti koja je još u fazi razvoja i koja omogućava čoveku da u potpunosti iskoristi svu moć svog mozga. Vrlo primamljiva ponuda za osobu u takvoj situaciji, mada nije siguran kakve sve negativne posledice ona može da prouzrokuje, jer sve ima svoju cenu. Ali, to u takvoj situaciji i nije toliko bitno.
Kasting za uloge vrlo je pametno odrađen. Ulogu Edija More igra Bredli Kuper, koji je svima dobro poznat iz filmova The Hangover, The Hangover Part II, The A – Team, Yes Man kao i nekoliko epizoda u serijama “Nip/Tuck” i “Alias”, što će reći, reč je o glumcu koji je dobro poznat mlađoj publici, koji se pojavljivao u filmovima koji su privukli veliku gledanost i zaradu. Sama njegova uloga je solidna, ništa loše, ne razlikuje se mnogo od prethodnih njegovih filmova. Sporednu ulogu igra živa legenda Robert De Niro, koga i ne treba predstavljati, a koji je celoj priči dao poseban pečat svojim iskustvom i harizmom. Takođe, ni njegova uloga nije nista specijalna, ali, realno gledano, ovde on i nije bio u prvom planu.
Kao što se vidi sama ideja je vrlo zanimljiva, privlačna, svakog gledaoca baca u razmišljanje i maštanje, pokreće mnoge rasprave u društvu. Ali sve to pada u zaborav kada se obrati paznja na ostatak filma, za koji mogu reći da je naivan, a u nekim delovima i dosadan. Imam osećaj kao da je reditelj Nil Burger (dobro poznat po filmu The Illusionist iz 2006. godine) svu svoju paznju usredsredio na ideju, koja je inače zasnovana na romanu “The Dark Fields” iz 2001. godine od Alan Glina, a da na dalju realizaciju filma nije ni obraćao toliku pažnju. Stvar je u tome što je film mogao da ide u skroz drugom pravcu. Sama zamisao nije dobro iskorišćena, jer kad na početku dobijete tako zanimjivu ideju u nastavku filma očekuje nešto drugačije, zanimljivije. Ali ne, priča teče klasičnim tokom, bez ikakvih uzbuđenja ili preokreta, čak se u nekim momentima obraćala pažnja na potpuno nebitne stvari koje odvlače pažnju gledaoca. Imao je veliki potencijal da postane odličan naslov, ali to mu nije pošlo za rukom zbog plitkog scenarija.
Sam film odigrava se veoma brzim tempom, imao sam osećaj kao da je trajao sat vremena. Animacija i vizuelni efekti u scenama u kojima dolazi do preobražaja njegovog mozga baš su lepo dočarane, propraćene muzikom koja mi se i nije nešto svidela, ali se lepo uklopila.
Kao što sam rekao na početku, film treba pogledati, pružiće vam određenu dozu zabave i zasigurno će vam držati pažnju jedno vreme, ali nemojte se nadati da će vas ostatak filma isto tako oduševiti. Naprotiv, postoji mogućnost da ćete se malo razočarati.

.

M.G.

Režija: Nil Burger

Glavne uloge: Bredli Kuper, Robert De Niro,Ejbi Korniš

Žanr: misterija, naučna fantastika, triler

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 105 minuta

Zokijeva ocena
+ Dobra ideja, drzi pažnju određeno vreme - Loš scenario, slaba realizacija osnovne ideje