Planetarno popularni serijal Pirati sa Kariba zaradio je preko dve i po milijarde zelembaća (prva tri dela), stekao armiju fanova i za mnoge postao najbolji avanturistički filmski serijal, kojem možda jedino parira simpatični arheolog Indijana Džons. Velika zasluga tom uspehu ide fantastičnom Džoniju Depu, koji je na najbolji mogući način izneo ulogu simpatično-šašavog kapetana Džeka Speroua, scenaristima Tedu Eliotu i Teriju Rosu i režiseru Goru Verbinskom, koji je sve to pretvorio u delo.

Četvrti nastavak očekivao se s velikim nestrpljenjem, što zbog nastavka Sperouovih avantura, što zbog novih lica koja su se okupila za ovaj film. Režisersku palicu od svog mlađeg kolege preuzeo je Rob Maršal, poznat po prosečnim ostvarenjima Chicago, Memoirs of a Geisha i Nine. A umesto Orlanda Bluma i Kire Najtli uleteli su Penelope Kruz i Ian Mekšejn.

Kapetan Džek Sperou nalazi se u Londonu gde saznaje da se neko lažno predstavlja njegovim likom i delom i skuplja posadu koja ima za cilj da pronađe Fontanu mladosti, koju pravi Džek intenzivno traži. Ispostavlja se da iza svega stoji njegova bivša ljubav Anđelika i da Džek (gle čuda) nije jedini zainteresovan za lekovitu fontanu. Pored Anđelike, Džeku će (nepoželjno) društvo praviti strah i trepet Kariba, pirat telekinetičkih sposobnosti Crnobradi, inače Anđelikin otac, koji u svom posedu ima Crni Biser, zarobljen u boci na njegovom brodu. Kako bi došao do prilike da oslobodi svoju najveću ljubav (pomenuti brod), Džek će morati da pomogne Crnobradom u potrazi za čarobnom fontanom. Ni ovog puta ništa ne može da prođe bez prevrtljivog Barbose koji je još jedan od zainteresovanih za famoznu fontanu i još jedna prepreka više našem dragom kapetanu, baš kao i Španci koji su se zaputili ka istom cilju.

Posle ukletih pirata i Barbose iz prvog, Dejvija Džonsa i njegove uklete posade iz drugog i boginje Kalipso iz trećeg nastavka, u četvrtom delu će zagonetne sirene, magična bića koja su pola devojke-pola ribe, praviti društvo veseloj družini. Kit Ričards se još jednom nakratko pojavljuje u ulozi Džekovog oca, ali i za to kratko vreme ima genijalan dijalog. Na Džekovo pitanje da li zna gde se nalazi Fontana mladosti, on odgovara: “Does this look like the face of a man in possession of the spirit of eternal youth?”

Džoni Dep je još jednom pokazao koliko je maestralan. Prosto ne mogu da zamislim nekog drugog glumca koji bi tako dobro izneo ulogu Džeka Speroua. Jednostavno je stvoren za nju. Grimase, dijalozi, način na koji hoda, trči, skače, sve, baš sve neverovatno je originalno i tako dobro da ne poželite da ikad izađe iz kadra. Ne znam da li postoji neko ko je imun na njegovu pojavu i humor koji iz njega izbija. Jednom rečju – briljantan! Skidam kapu. Novi ženski sastojak u vidu Penelope Kruz odlično funkcioniše. Vatrena Španjolka pravo je osveženje i vetar u jedra ovom serijalu. Penelope je u ulozi Anđelike, Džekove bivše ljubavi i čerke zloglasnog Crnobradog. Prevrtljiva i opasna, Džeku će praviti velike probleme na putu ka Fontani mladosti, a ipak, on će morati da odluči da li će joj verovati ili ne. Ono što je važno je to da je Anđelika itekako interesantna i zabavna, posebno kada se svađa sa Džekom, tako da ćete na odsustvo ljubavnog para Vil Tarner (Orlando Blum) i Elizabet Svon (Kira Najtli) brzo zaboraviti. Kruzova se odlično snašla u ulozi Džekove bivše dragane. Zrači pozitivnom energijom, živahna je i interesantna, što se i očekivalo od nje.

Da ne bude sve tako dobro i savršeno potrudio se Ian Mekšejn koji je toliko zamoran, dosadan i neinteresantan, i kome nipošto nije mesto u ovoj zabavnoj avanturi. Dijalozi i scene u kojima se on pojavljuje sve su samo ne smešne i zanimljive. Iako na papiru on treba da bude neko ko najviše želi da se domogne Fontane mladosti, njegova gluma kvari taj osećaj i stiče se utisak da mu ta potraga dođe kao nešto što, ako baš ne mora, i ne treba da radi. Vidi se da se uopšte nije ni trudio da nešto bolje odradi ulogu koja mu je data, već je pokušao da sve to otalja. Njegov lik i njegova potraga za lekovitom vodom Fontane mladosti biće vam zanimljiva koliko i gledanje trke puževa. Kada se sve sabere i oduzme, on je definitivno najslabija karika u ovom filmu.
Ono što još ne štima tako dobro kao u prethodna tri dela je priča. Zaplet je možda i dobar, ali nastavak je previše jednoličan i predvidljiv. Preokreti, koji su bili tako dobro i zanimljivo odrađeni u prethodnicima, sada su čak i dosadni, jer se dobro zna kada će se i šta će se to dogoditi.

Ni gomilanje protivnika nije najsrećnije realizovano. Dok su Anđelika, Crnobradi, Barbosa i sirene odlično uklopljeni u priču, postavlja se pitanje čemu služe bespotrebni Španci koji nemaju nikakvu svrhu u ovom filmu.

Sa budžetom od neverovatnih 250 miliona dolara moralo je sve to izgledati mnogo, mnogo bolje. Ovo je korak unazad za ovu fantastičnu franšizu koja nije zaslužila da joj se ovako nešto dogodi, ali je to ipak bilo očekivano s obzirom na promenu režisera. Film je izgubio onu draž koju su imali njegovi prethodnici i to je najveći problem koji bi trebao da zabrine ekipu filma. Mada, pitanje je da li će se išta promeniti jer je film zaradio preko milijardu dolara do sada, a dobitnu formulu ne treba menjati.

Kako god, i ovog puta će vas avanture simpatičnog kapetana Džeka Speroua zabavljati preko dva sata i ispuniti zadovoljstvom, posebno mlađe generacije. Ovo je pravi letnji hit koji obavezno treba gledati u društvu. Zabaviće vas, ali ujedno i razočarati, posebno one kojima su prva tri filma genijalna (među kojima sam i ja), što se za ovaj nikako ne može reći.

Nikola

Režija: Rob Maršal
Glavne uloge: Džoni Dep, Penelope Kruz, Džefri Raš
Žanr: akcija, avantura
Godina: 2011
Zemlja: SAD
Trajanje: 137 minuta

Zokijeva ocena
+ Džoni Dep, Penelope Kruz, sirene, efekti, zanimljiv zaplet - tok priče je predvidljiv i jednoličan, Ian Mekšejn, bespotrebno ubačeni Španci