Killer Elite je meeeh epskih razmera. Kad vidite da u filmu glumi Džejson Stejtam, a da je Klajv Ouven glavni “nemezis”, onda očekujete neki MEGA akcioni film, koji je superstilizovan i superdinamitan. Međutim, Killer Elite je u stvari “realistični” triler, kao što je, recimo, film Body of Lies, koji je uz to i zasnovan na stvarnim događajima. Što samo po sebi nije ništa loše. No, film je neviđeno dosadan!

Džejson Stejtam glumi glavnog lika, koji je bivši plaćeni ubica, the best in the biz, i koji mora da se vrati u biz i da završi posao koji je započeo njegov prijatelj Robert de Niro. Ako Džejson sa svojom ekipom ne usmrti tri bivša SAS-ovca, omanski šeik će usmrtiti Roberta de Nira.

Znači, zvuči kao vaš tipični run of the mill, stilizovani con men flick. Međutim, stvar je mnogo “realističnija” i sterilnija. OK, s te strane – nema problema. Pravi problem je u potpuno bland glavnom junaku. Džejson Stejtam je dobar u spektakularnim akcionim spektaklima u kojima samo treba da bude kul. Džejson Stejtam je dobar u filmovima Gaja Ričija, u kojima samo treba da čita witty rečenice koje mu je Gaj napisao. Džejson Stejtam nije dobar kad treba da glumi snažnu ličnost koja će nositi film. OK, možda nije on kriv, možda je kriv scenario. Ali, činjenica je da nam je njegov lik bio mnogo dosadan – tough guy zlatnog srca, ali bez kul one-linera. Onda se tokom filma pojavljuju flešbekovi koji pokazuju kako je on samo hteo da se skrasi, ali zov kriminala je zvao, kao što zove u 69 miliona drugih filmova… I šta tu može Džejson sem da se odazove zovu. Lejm i totalno nerealistično-robotski lik za film koji hitmenski posao prikazuje sirovo i verovatno realistično.

A kad je glavni lik toliko dosadan, onda je i sam film dosadan. Posebno kad ni radnja nije ništa posebno. Počinje obečavajuće, onda sledi dosadni deo filma, koji je ujedno i najduži, i koji nit’ postavlja dobru osnovu za preokret koji će uslediti, nit’ nudi ništa zabavno, pošto asasinacije protiču bez problema, a razvoja likova nema. Onda je nekoliko minuta zanimljivo, samo da bi film na kraju ušao u dosadnu završnu fazu. Sa bednim preokretom. Film mora da navede gledaoca da pomisli na nešto, da bude siguran da je provalio šta će se desiti, pa tek onda da ga prevari. A u Killer Eliteu ne mislite ni na šta. Znamo mi da je film zasnovan na stvarnim događajima, ali ko ih je terao da snimaju film po ovoliko dosadnim stvarnim događajima. “Dosadno” je definitivno word of the day.

Ni glavni nemezis ne valja, jer većinu stvari o njemu saznajete iz onoga što drugi kažu. (A to – nije istina.)

A šta tu valja, pitate se vi. Prvo, metodičnost akcija ubica može da prija metodičnom umu. Dalje, akcione scene su uglavnom vrlo dobre, uz neke magnificentne Stejtamove poteze. Sporedni članovi bande su zanimljivi. Takva je i politička pozadina filma, koja je ipak previše sporadična i rudimentarna da bi izvukla film. I glavna glumica je lepa. Toliko.

Inače, Marko je hteo da pomenem to da je facial hair glavni lajtmotiv filma. Što i činim 😛

Aleksandar Đurić

Režija: Geri Mekkendri

Glavne uloge: Džejson Stejtam, Klajv Ouven, Ivon Strahovski, Robert de Niro, Dominik Pursel, Ejden Jang

Žanr: triler, akcija

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 116 minuta

Zokijeva ocena
+ nije katastrofalno loše, pa je gledljivo; - dosadan glavni lik koji zakucava ekser u kovčeg ispodprosečne radnje;