Robin Hood (2010)

October 21, 2010 | Author Marko

U davna vremena kada su filmovi bili crno-beli, a mi crveni, kada je jedino mesto gde ste mogli da pogledate film bio bioskop, Robina iz kraja tumačio je “zanosni” Erol Flin. Premotajmo napred nekoliko decenija: sada u ulozi Robina Huda nalazimo legendarnog Kevina Kostnera sa svojom predstavom “čoveka u zelenim helankama”. I tako stižemo do najskorijeg trećeg značajnijeg predstavljanja Robina Huda na filmu od strane čuvenog Rasela Kroa (Russell Crowe – The Gladiator) koji se na zanimljiv način snašao u ulozi jedne od največih engleskih legendi.

Režiseri, a pogotovo oni holivudski vole da “igraju na sigurno” što se tiče njihovih filmova, u nadi da će uz pomoć osrednjosti i malo sreće steći poveću novčanu dobit bez prevelikog rizika, što obićno rezultira filmovima koji jako liče jedan na drugi po nedostatku “mašte”. Sa tim na umu početna premisa ovog filma pokušava da unese nešto novo i drugačije, ali krajnji produkt u tome na žalost baš i ne uspeva. I tako dobijamo film koji u suštini uzima prvih 15-20 minuta ostalih filmova o Robinu Hudu i rasteže ih u skoro dva i po sata!

Robin Longsrajd je običan strelac u armiji čuvenog kralja Ričarda (Deni Hjuston) koji ne želi ništa više nego da se konačno, posle duge borbe u krstaškim ratovima, vrati kući u Englesku. Ričard umire i kada njegovu “desnu ruku” viteza Roberta od Loksija (Daglas Hodž) ubiju francuski zaverenici, Robin preuzima ime i titulu i nosi krunu palog kralja nazad u Englesku gde ga kraljeva majka dočekuje rečima “kralj je mrtav, živeo kralj!”.Robin se uskoro nalazi u sredini sukoba između saksonskih zemljoposednika, novoizabranog kralja Džona (Oskar Ajsak) i invazije francuskog kralja koji pokušava da iskoristi razmirice između zemljoposednika i njihovog kralja kako bi osvojio Englesku.

Ako vam ovo ne liči ni na jednu verziju Robina Huda koju ste dosada čuli, za to postoji dobar razlog: ova verzija se više bavi političkom špijunažom i dramom i velikim, gotovo epskim, srednjovekovnim bitkama nego veselom družinom i Šervudskom šumom. Što je u redu, nema razloga zbog koga bi i ovaj film o Robinu morao biti isti kao i svi ostali, ali ako ćete se odreći čuvene i odlično struktuirane priče morate je zameniti sa bar isto toliko dobrom i strukturno ispravnom pričom. Umesto toga imamo miks engleske istorije, prevrtljivih odnosa srednjovekovnih država itd… Postavljenih gotovo nasumično sa nadom da će barem nesto upaliti.

Tako da ovde ustvari imamo priču o Engleskoj koja se bori sa unutrašnjom nestabilnošću i stranom invazijom isprepletanu sa određenim elementima legende o Robinu Hudu. Opet ne postoji razlog zbog koga ovo ne bi moglo da ispadne dobro, ali bi trebalo nešto što bi na adekvatan način zamenilo glavni zaplet dobro poznate priče, pljačkanje bogatih da bi se dalo siromašnima, što se odlično realizuje u prvoj polovini kada Robin upoznaje i sklapa svoju družinu i način i put kojim se vraća u Englesku, ali onda na pola jednostavno staje i pokušava da se vrati klasičnoj varijnti na loš i polovičan način.

Ovo ostvarenje uopšte ne izgleda veštački, za jedan film koj je krcat specijalnim efektima, scenografija je prirodna i prijtna za oko. Što se tiče glumačke postave Rasel je uspeo da verno prikaže legendarnog Robina Huda,iako mu je naglasak daleko od onog pravog engleskog. Kejt Blanšet je odlično odigrala lejdi Merien kao nezavisnu i jaku ženu koja se brine o celom imanju dok je njen muž odsutan. Deni Hjuston oslikava odličnog kralja Ričarda i šteta je što njegov lik gine na samom početku filma. Oskar Ajzak na zanimljiv način predstavlja razmaženog, ali potpuno dehumanizovanog princa Džona. Takođe utrošeno je mnogo vremena na karakterizaciju pojedinih likova i predstavljanja njihovih međusobnih veza, što se na žalost isplatilo samo u slučaju Robina i Merien. Film ne izgleda loše i dobija na vrednosti specifičnim dijalozima scenariste Brajana Helglenda (Brian Helgeland), ali na žalost jednostavno ne uspeva da uhvati srž legende koja je Robin Hud.