Prince of Persia: The Sands of Time (2010)

November 1, 2010 | Author Marko

Ovog maja su kao deo letnje sezone filmova izašla tri “blokbastera”: jedno gigantsko razočarenje (Iron Man 2), jedan dobar pokušaj (Robin Hood) i Prince of Persia: The Sands of Time, “verovatno” prvi film u istoriji koji svoju celokupnu radnju i priču praktično poništava svojom poslednjom scenom.

Prince of Persia: The Sands of Time je film koji je “delimično” zasnovan na Ubisoftovoj, sada već legendarnoj, igri iz 2003. godine istog naziva. U prastaroj Persiji, princ Dastan (Džejk Džilenhol – Brokeback Mountain) pomaže svojoj braći u opsadi svetog grada, hrabro predvodeći napad kojim uspeva da ostatku vojske obezbedi slobodan ulaz u grad. Ono što on ne zna je da se unutar svetog grada krije magični bodež čije moći omogućavaju njegovom nosiocu da kontroliše tok vremena uz pomoć, u naslovu pomenutog, peska vremana koji je od davnina čuvao red monaha princeze Tamine (Džema Arterton – Quantum of Solace).

Po završetku opsade Dastan dobija bodež, ali je potpuno nesvestan njegovih magičnih moći.”Nažalost”, njegov otac kralj Šaraman biva ubijen i Dastana okrivljuju za sve. On i princeza jedva uspevaju da pobegnu i sada su konstantno proganjani od strane kraljeve vojske i ubica. On mora da nađe način da “osvetla svoj obraz” i pronađe pravog ubicu, ali od njegovog uspeha zavisi mnogo više od toga. U njegovim rukama je sudbina sveta.

Jedna od stvari koje čine Prince of Persia: The Sands of Time interesantnim jeste sama postavka i svet u koji je priča smeštena. Možete videti ogromne palate, prelepu istočnjačku arhitekturu, složene i zanimljive (mada ne previše verne periodu) kostime. Sve ovo je još više naglašeno i valjanom upotrebom specijalnih efekata koji su jednostavno prelepi, posebno u onim scenama kada Dastan koristi bodež i putuje kroz vreme.

Glumačka postavka je solidna. Nisam mnogo očekivao od Džejka kao Dastana, ali se na zanimljiv način uklopio u lik princa i dobro podneo akciju. Nažalost retka su mesta u filmu gde je sa Artertonovom uspeo da postigne onu pravu hemiju koju viđamo u sličnim ostvarenjima. Džemin lik podseća na princezu Leju, samo iz Persije: ona je lepa, samostalana i ima neku vrstu veze sa Dastanom na relaciji ljubav-mržnja. Takođe je bilo lepo videti Bena Kingslija koji, iako sa malo previše aj-lajnera, odlično glumi Džafa… ovaj mislim zlog kraljevog savetnika Nizama. Za mene najveće iznenađenje u ovom filmu bio je Alfred Molina (Spider-Man 2) u ulozi Šeika Amara koji pruža odličan “comic relief” svojim zamerkama i stalnim gunđanjem o svojim nojevima.

Naravno film ima i svojih loših strana koje je jednostavno nemoguće prevideti. Džejk kao Dastan je dobar, ali ne odličan, priča je zanimljiva, ali jednostavno previše otupljena i predvidiva, akcione sekvence su lepe, ali se posle određenog vremena ponavljaju. Većina akcije se deli u tri grupe: Dastan izvodi parkour po krovovima i ulicama persijskih gradova, Dastan se mačuje sa po 20 protivnika i Dastan izvodi parkour dok se u isto vreme mačuje sa 20 protivnika! Nema ničega novog, sve se to samo ponavlja. Naravno postoje i izuzeci koji u ovom slučaju samo potvrđuju pravilo, među kojima bih izdvojio scenu kada zmije napadaju prinčev kamp i interesantnu borbu bodežima između nekih levih likova.

Ovaj film takođe nosi i jako zanimljivu političku poruku. Naime Persijsko Carstvo koje je tada bilо ono što mi danas zovemo “super sila” okupira malu grad-državu, i to još na prostoru današnjeg Irana i Iraka, zbog onoga što se kasnije ispostavi da je lažna informacija da ta država tajno pravi oružje za persijske neprijatelje… Zvuči poznato zar ne? (Оkupacija Iraka od strane SAD-a). Što se mene tiče ovakvom političkom prozivanju jednostavno nije mesto u jednom ovakvom filmu, zbog čega će nesumljivo izgubiti jedan deo publike (barem što se SAD-a tiče).

Prince of Persia: The Sands of Time je solidan i zabavan film za jedno opušteno popodne, ali se jednostavno ne ističe ni po čemu posebnom i drugačijem i verovatno će brzo pasti u zaborav kao i mnogi pre njega.

Marko Živulović