Pored samog filma, dve činjenice koje se tiču Inceptiona naročito su zanimljive. Prva, i za gledaoca najbitnija, glasi: kao i većina prethodnih ostvarenja Kristofera Nolana, i ovo krasi relativno zamršena radnja za čije je razumevanje potrebna maksimalna koncentracija. I dok je ova prva činjenica pomalo subjektivna (mada, u bezmalo svim slučajevima, istinita), druga informacija čvrsto je uklesana u kamen (odnosno, papir) i ima veze sa odnosom budžeta filma i njegove zarade. Naime, kada se sve uzme i zbere, Začetak (kako glasi prevod filma od strane lektora Sineme) je samo u bioskopima inkasirao 818 miliona dolara, što ga čini jednim od najgledanijih filmova ove godine. Uprkos tome što ovo možda ne deluje naročito groundbreaking, odlična zarada i kompleksnost zapleta do sada su zaista retko išli ruku pod ruku. Ovo u praksi znači da u skorijoj budućnosti možemo očekivati još skupih filmova koji će se usuditi da naprave jedan, makar sitan korak ka evoluciji izanđale holivduske formule. Bez obzira na njegovu objektivnu vrednost, o kojoj će biti više reči u daljem tekstu, Inception treba ceniti kao potencijalnog začetnika jednog novog i pozitivnog trenda u Holivudu.

U temelju zapleta nalazi se klasična priča o lošem momku dobrog srca (Leonardo di Kaprio), lopovu po imenu Dom Kob koji u cilju obavljanja „nemoguće“ pljačke okuplja tim kriminalaca raznoraznih specijalnosti. Od uspeha ovog poduhvata, po običaju, zavisi njegova penzija i miran život u krugu porodice. Međutim, film se zatim odvaja od klasičnih ostvarenja nalik na Žaoku i Ocean’s Eleven, i to zahvaljujući specifičnom SF začinu i turobnoj atmosferi koja je kilometrima daleko od lagodnih „prevarantskih“ filmova. Dom ne krade novac ili dijamante, već koristi uređaj koji mu omogućava  da bukvalno provali u ljudski san i otme tajne zakopane duboko u tami čovečje podsvesti. Nakon jednog neuspelog posla, japanski magnat Saito (Ken Vatanabe) prilazi mu sa predlogom da upadne u um Roberta Fišera (Kilijan Marfi), Saitovog poslovnog konkurenta i obavi posao koji je do tada izvršen samo jednom, a koji je suprotan onome čime zarađuje za život. Umesto da ukrade tajnu iz Fišerovog sna, biznismen obećava Domu pomilovanje od zločina koji ga progoni, u zamenu za usađivanje (engl. inception) ideje usled koje će Fišer, po buđenju, naprasno odlučiti da svoju kompaniju podeli sa Saitom. Iskusni lopov će lako sastaviti ekipu, ali, kako to obična biva, nešto će u toku pljačke poći naopako…

Koristeći koncept koji je retko upotrebljavan u ovu svrhu, Nolan je uspeo da staru, izlizanu šemu obuče u sveže ruho, a da pri tom nova verzija nimalo ne izgubi na zanimljivosti. Upadanje u snove kao „narativni uređaj“ piscima nudi neograničene mogućnosti, što je mladi režiser iskoristio da pusti mašti na volju i u scenario ubaci sve i svašta, od snova unutar sna, preko limba (to jest „praznog“ dela mozga), sve do utreniranog uma koji na provalnike šalje čitavu vojsku „projekcija“. Još jedna odlika koja Inception izdvaja iz mase jeste gorepomenuta mračna i često teskobna atmosfera, koja dosta podseća na savremeni klasik The Usual Suspects budući da oba ostvarenja koriste pretežno sivu i plavu paletu boja. Teskobnost filma postignuta je nauštrb sporednih likova, odnosno članova ekipe lopova, koji nemaju prilike da se razmahnu, pa je stoga njihova uloga minimalističkog karaktera, sa čisto razvojnim smislom odmotavanja dalje radnje. Nažalost (ili na sreću), drugačije se nije ni moglo.

Hteli ne hteli, u proteklih mesec-dva bili ste maltene prinuđeni da širom Interneta čitate komentare koji Početak (kako je film pomalo nespretno preveden kod nas) porede sa THE SF filmom devedesetih, revolucionarnim Matrixom. U tome nema mnogo istine. Iako je tačno da dva filma dele zanimljivu radnju kao zajedničku osobinu, Matrix se uz to zasniva i na lepršavom prikazu kung-fu baleta i lepote u nasilju. S druge strane, Inception, uprkos postojanju akcionih scena, svoju fabulu dograđuje dominantnim emotivnim putovanjem glavnog lika. Poput Šestog čula, i ovaj film je svojevrsna fantazijska misterija znalački ispunjena tragovima i elementima radnje čiji se pravi smisao otkriva tek na kraju, nakon velikog i „šokantnog“ preokreta. Ceo film izgrađen je u pravcu tog preokreta, odnosno u smeru zadnje četvrtine zapleta koja otkriva pravu istinu o di Kapriovom liku. Sada dolazimo do jedinog krupnog problema, koji je zaslužan za delimično uništenje filma. Primera radi, zamislite da se na kraju Šestog čula ne sazna da je lik koga glumi Brus Vilis duh, već da je tog jutra slučajno obuo dve različite čarape… Bez želje da išta odajem, reći ću samo da glavni obrt Inceptiona nije banalizovan u tolikoj meri, ali da takođe nije ni približno upečatljiv i iznenađujuć koliko je mogao biti, a naročito u odnosu na, po tom pitanju slične filmove The Others, The Usual Suspects itd. Na ovom planu, Nolan je, po svemu sudeći, vrhunac dostigao svojim Mementom.

Dosadan preokret čini Inception filmom koji je, iako vizuelno i sadržajno sjajan, ipak na nižem nivou od najboljih ostvarenja „preokret-filma“. U svakom drugom pogledu, bitnim za jedan akcioni SF, Početak naprosto briljira.

Aleksandar Đurić

Ocena: 88

Režija:  Kristofer Nolan

Glavne uloge: Leonardo di Kaprio, Marion Kotilar, Elen Pejdž

Žanr: akcija/SF

Godina: 2010

Zemlja: SAD

Trajanje: 148 minuta