Vil Rodman (Džejms Franko) je naučnik koji opsesivno radi na nalaženju leka za Alchajmerovu bolest, i to sa dobrim razlogom – njegovog oca Čarlsa (Džon Litgou) bolest polako izjeda. Vil testira lek na šimpanzama i baš kada su mislili da je lek završen, tragična nesreća primorava farmaceutsku kompaniju da prekine finansiranje i uništi sve šimpanze na kojima je lek testiran. Međutim, Vil ne može da natera sebe da ubije malog novorođenog šimpanzu, već odlučuje da ga usvoji i nazove ga Cezar. Posle određenog vremena Vil shvata da je Cezar od svoje majke nasledio lek u svojim genima i da ga je on učinio vrlo pametnim. Vil misli da je konačno pronašao lek za svog oca, ali ne shvata da će budućnost sveta zauvek biti promenjena.

Dok nisam pogledao ovaj film mislio sam da je prequel Planete Majmuna u najboljem slučaju loša ideja. Na moje veliko zadovoljstvo reditelj Rupert Vajat, pisci Rik Džafa i Amanda Silver, kao i odlična glumačka postava uspeli su da pretvore nešto što je moglo da završi kao rimejk Planete Majmuna iz 2001. godine u drugi najbolji flim iz franšize Planet of the Apes, razume se odmah posle originala iz 1968. godine. Klik za ceo tekst