Immortals je paljevinski film koji je vizuelno veoma lep, posebno kad ga gledate u bioskopu, a uz to nudi i relativno zabavnu, izrazito krvavu akciju. Manje-više sve ostalo je čabar.

U pitanju je film u fazonu mračnog spektakla 300, sa mnogo brutalnosti, potocima krvi, “poetičnom” akcijom, stilizovanim dijalozima i stripski nadrealnim okruženjem. Sve je to lepo, ali je narativ šupalj, pa film zato nije oduševljavajuće kul. Međutim, mislim da nije ni približno onoliko loš koliko ga ljudi pljuju po Internetu.

Radnja prati Tezeja, u tumačenju Henrija Kevila, koji se daje u potragu za čuvenim Epirskim lukom, koji je takođe predmet čežnje okrutnog kralja Hiperiona, koga glumi Miki Rurk. Zaplet maltene nimalo ne prati “realne” mitološke događaje, ali koga briga za to? Film nudi svoje viđenje nečega što je ionako fantazija, tako da ta “činjenična” odstupanja meni nisu nimalo zasmetala. (Doduše, da je dubokopoštovani kolega Marko opisivao film, bila bi druga priča – verovatno bi mu skinuo nekoliko “zečica” jer Posejdon u stvari nije bio golobrad kako to autori Immortalsa blasfemično tvrde! Off with their heads!!!) Ceo tekst