Pored samog filma, dve činjenice koje se tiču Inceptiona naročito su zanimljive. Prva, i za gledaoca najbitnija, glasi: kao i većina prethodnih ostvarenja Kristofera Nolana, i ovo krasi relativno zamršena radnja za čije je razumevanje potrebna maksimalna koncentracija. I dok je ova prva činjenica pomalo subjektivna (mada, u bezmalo svim slučajevima, istinita), druga informacija čvrsto je uklesana u kamen (odnosno, papir) i ima veze sa odnosom budžeta filma i njegove zarade. Naime, kada se sve uzme i zbere, Začetak (kako glasi prevod filma od strane lektora Sineme) je samo u bioskopima inkasirao 818 miliona dolara, što ga čini jednim od najgledanijih filmova ove godine. Uprkos tome što ovo možda ne deluje naročito groundbreaking, odlična zarada i kompleksnost zapleta do sada su zaista retko išli ruku pod ruku. Ovo u praksi znači da u skorijoj budućnosti možemo očekivati još skupih filmova koji će se usuditi da naprave jedan, makar sitan korak ka evoluciji izanđale holivduske formule. Bez obzira na njegovu objektivnu vrednost, o kojoj će biti više reči u daljem tekstu, Inception treba ceniti kao potencijalnog začetnika jednog novog i pozitivnog trenda u Holivudu.

U temelju zapleta nalazi se klasična priča o lošem momku dobrog srca (Leonardo di Kaprio), lopovu po imenu Dom Kob koji u cilju obavljanja „nemoguće“ pljačke okuplja tim kriminalaca raznoraznih specijalnosti. Od uspeha ovog poduhvata, po običaju, zavisi njegova penzija i miran život u krugu porodice. Ceo tekst