Putovanje kroz vreme je nešto najcool što može postojati. Ako mi ne verujete, pogledajte filmove iz serijala Back to the Future, a onda zamislite koliko bi ti oni bili bolji da Marti i Doca, umesto u Deloreanu, putuje kroz vreme u jednoj vrućoj kadi. Naravno da bi bilo čudno videti jednog starca i tinejdžera zajedno u kadi, ali čim bi prevazišli tu početnu tenziju, zamislite samo mogućnosti. Šaljive anegdote na stranu, ako vam je naziv ovog filma smešan, onda je Hot Tub Time Machine definitivno film za vas. Realno, film sa ovakvim nazivom ne shvata samog sebe ozbiljno što je dobra stvar i baš je zanimljivo videti šta su uradili režiser Stiv Pink i njegovi ljudi.

Priča prati tri propala lika: Adama (Džon Kjuzak), Lua (Rob Kordri) i Nika (Kreg Robinson) koji su zagazili u svoje četrdesete i koji slučajno dobiju šansu da nakon jednog kupanja ponovo prožive svoje najbolje godine, koje su sasvim slučajno bile za vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada je Majkl Džekson bio crn, a muzika se slušala preko kasetofona. Zajedno sa njima polazi Adamov nećak Džejkob (Klark Djuk), čisto da se postara za očuvanje vremensko-prostornog kontiniuma.

Klik za ceo tekst