Da li ste znali da se u Bostonu godišnje odigra više od tri stotine oružanih pljački banaka? Ne? A da je bitan deo “grada Iraca”, naselje Čarlstaun, gotovo potpuno popunjeno porodicama lopova, koje svoj zanat prenose s kolena na koleno? Da je jedna jedina četvrt proizvela više pljačkaša nego bilo koje drugo mesto tokom istorije i širom Zemljine kugle? Niste? E pa, onda odgledajte The Town. Neke stvari će vam biti jasnije… Ili možda i neće?

Bacivši pogled na Wikipediju, saznaćete da stvari ne stoje baš onako kako nas uče scenaristi novog filma Bena Afleka, koji se nakon solidnog prvenca Gone Baby Gone ponovo našao u režiserskoj stolici. Najveća enciklopedija na svetu, naime, tvrdi da je tokom prve četvrtine 2010. godine u celokupnom Masačusetsu (američka država u kojoj je smešten Boston) prijavljeno svega 23 pokušaja orobljavanja banke, dok je, primera radi, u Kaliforniji taj broj bezmalo šest puta veći. Naravno, ni Wikipedija nije potpuno siguran izvor informacija, premda nas iskustvo uči da je u nebrojeno mnogo slučajeva upravo Wiki u pravu. Čemu ova tirada? Zbog toga što je The Town film u čijoj se okosnici nalazi snažna kritika pomenute bostonske sredine, a kad se već kritikuje nešto, red je to da bude osnovano, inače takva kritika nema mnogo smisla… No, bila ona smislena ili ne, činjenica je da je malo koga u Srbiji briga za stanje u tamo nekom Čarlstaunu, stoga je sve ovo u krajnjoj liniji manje bitno.

Pređimo na zaplet. Dag Mekrej (glumi ga režiser Aflek) jeste ne toliko tipičan “tauni”: ne pije, ne drogira se, nije sklon nasilju itd. Ono što je, međutim, zajedničko većini čarlstaunskih Iraca, a to je posao kojim se bave, važi i za Daga – on pljačka banke. Kroz njegov lik, film gledaocu prikazuje bezizlaznu situaciju, ćorsokak u koji udaraju stanovnici ove “paklene rupe”. Dag je, naime, bivši hokejaški talenat koji je sopstvenu karijeru prokockao usled nečiste krvi koja generacijama kola žilama Mekrejovih, od kojih je svaki ponaosob rođen i vaspitan kao kriminalac. Naš junak, međutim, doživljava svojevrsnu krizu srednjih godina, koja ga navodi na hrabar korak – obavljanje poslednje pljačke, a zatim penzija i uživanje pod žarkim Suncem Floride. Hm, gde smo ovakvu radnju već videli? Bolje je pitanje – gde nismo? Pomenimo samo Carlito’s Way, The Score, State of Grace (gotovo identično okruženje), ali i skorašnje naslove Inception i L’Immortel. Ono što smo konstatovali u opisu dotične francuske baljezgarije, važi i ovde – kritika “tame iz koje se iz tame rađa” (što bi rekao Tolkin), to jest loše sredine koja porađa loše ljude, više nije zanimljiva “ni pod tačkom razno”. Doduše, u ovom slučaju jedan zanimljiv detalj figuriše kao izuzetak, a to je podatak da tokom adrenalinske pljačke oklopnog vozila, Aflek i njegova ekipa nose maske smežuranih opatica, što simbolizuje herojski status koji lopovi imaju u Bostonu.

Ono što The Town, uprkos šablonskoj temi, odvaja od dna na kojem čami L’Immortel i što ga na koncu čini solidnim filmom jeste dobra egzekucija ove milion puta viđene ideje. To pre svega znači da su likovi dovoljno detaljno oslikani, a pored glavne, na tom polju osobito blista rola Džeremija Renera (znate ga iz prošlogodišnjeg The Hurt Lockera), koji je oživeo mladog probisveta Džema. Džemu su autori poverili ulogu pokazatelja beznadežne situacije žitelja Čarlstauna – on je lik koji nema snage da “izađe iz igre”, čak ni kada mu se za to pruži prilika (istu ulogu, uzgred, imao je Geri Oldmen davne ’90. u fabuli pomenutog State of Gracea). Treći lik vredan pomena jeste lik glumice Rebeke Hol, koja kao Dagov neizbežni love interest, ali i kao žrtva opasnog lopovskog napada predstavlja ovom žanru preko potreban dašak svežeg vazduha. Šteta je samo što autori filma nisu zašli dublje u područje posledica traume koju ona proživljava, budući da to za filmadžije slovi kao poprilično nesvakidašnja teritorija. Šansu za iskupljenje, koju međutim nisu u potpunosti iskoristili, scenaristi su imali u vidu Džona Hema, glumca poznatog po učešću u TV seriji “Mad Men”, koji je udahnuo život jedinom iole originalnom liku filma, FBI agentu po imenu Adam Froli. Njegov Froli egzistira negde na granici između realnog borca protiv zločina i tipičnog “stripolikog” policajca nalik na Prljavog Harija, sa sve ciničnim doskočicama i mržnjom usmerenom prema glavnim junacima dela. Kao takav, idealan je za tumačenje glavne role kakvog bad-ass akcionog krimića u stilu Poslednjeg skauta.

Uz sasvim pristojnu karakterizaciju, ističu se i jasan, premda ne naročito zanimljiv zaplet, ali i dobre akcione deonice kojih, istina, ima malo, ali su baš iz tog razloga poprilično dinamitne (jednom kada se pojave). Valja pomenuti i to da je The Town, jasno, prevashodno krimi-drama Heat tipa, pa ovde ne treba tražiti ni akciju, ali ni raznorazne preokrete koji ostavljaju bez daha (poput, recimo, onog u Dežurnim krivcima).

Kada se podvuče crta, evidentno je da Grad lopova (kako je film preveden kod nas) spada u grupu dobrih filmova koji se in this day and age ničim ne izdvajaju od drugih pripadnika svog žanra i stoga izazivaju klasičan meh efekat (barem kod ljudi koji nisu žestoki poklonici socijalnog krimića).

Aleksandar Đurić

Ocena: 80

Režija: Ben Aflek

Glavne uloge: Ben Aflek, Rebeka Hol, Džon Hem, Džeremi Rener

Žanr: drama/krimić

Godina: 2010

Zemlja: SAD

Trajanje: 125 minuta