Get Him to the Greek (2010)

October 9, 2010 | Author Ilke

Retko se dešava da spin-off nekog „uspešnog“ filma bude bolji od originala. Naravno izuzeci su oni koji potvrđuju pravila, i nama je veoma drago što oni postoje. Kvalitetna komedija kao što je Forgetting Sarah Marshall stvorila je mnoštvo uvrnutih likova za koje smo mislili da su završili svoju priču, da ih više neće biti , ali se onda pojavio neverovatan scenario Džejsona Sigela i magija se vratila u bioskope. Baš kada su sviima dosadile komedije, ako se tako mogu nazvati, koje su ništa sem običnih parodija na trenutno aktuelne blokbastere dolazi nam osveženje u vidu jedne, ako ne i najbolje, „čistokrvne“ komedije ove godine. Fabula se vrti oko stereotipnog britanskog rokera zvanog Aldus Snou. On je upravo snimio novi album „Afričko dete“ koji je prosto rečeno uništio njegovu karijeru. Njegova devojka, koja je pak predstavnik američke muzičke scene, ostavlja ga i posle 7 godina „čistog života“ on se vraća korišćenju droge. Jedan od njegovih fanova koji pukom slučajnošću radi u muzičkoj kompaniji dolazi do ideje pravljenja koncerta kako bi spasio svoju, Aldusovu i kompanijunu sudbinu od propasti.

> ” />

Njegov cilj je dovede rokera do grčkog pozorišta u Los Anđelesu za 3 dana. Tri puna dana divljačkog sexa, drogiranja na kojima bi im Džoni Dep i Benicio Del Toro zavideli, alkohola od kojeg su povraćali u ako ne svakoj onda svakoj drugoj sceni, švercovanja droge i mnogo toga drugog su očigledno bili dovoljni da potpuno preokrenu život mladom Aronu Grinu (fan koji radi u muzičkoj kompaniji).On je od dosadnog mladog momka koji je bio na korak od raskida jedine veze koju je imao u živou prerastao u odlučnijeg, iskusnijeg i nadasve hrabrijeg čoveka koji sada zna šta će sa životom, i to sve zahvaljujući pijanoj i nadrogiranoj rock n roll legendi.

Kvalitet scenarija ne bi došao do izražaja da nije majstorske glume Dzone Hila (Aron) i Rasela Brenda (Snou).Uz njih je svaka scena u filmu pravo uživanje. Film dobija na kvalitetu i zbog gostovanja Larsa Ulriha koji igra sebe, pravu legendu metal muzike. U filmu je zaručen za Aldusovu bivšu devojku.

Međutim, film je, iako veoma kvalitetan, u nekim delovima prilično dosadan. Kao da se u tim delovima ta njihova magija koju poseduju naprosto izgubi i zatim vrati u sledećoj sceni. Izgleda kao da su ubacili neke scene samo da bi dobili na dužini filma. Te scene samo usporavaju radnju i sprečavaju je da eksplodira. Po mom mišljenju samo da su ovo njihovo bludnjačenje doveli do maksimuma ovaj film bi bio duhovni naslednik legendarne Paranoje u Las Vegasu. Znači samo jos veća doza gore pomenutih grehova i bilo bi jos većeg uspeha filma.

Fenomenalnu atmosferu čak nije mogao da pokvari ni potpuno predvidljiv kraj filma. To je ustvari najveća zamerka filmu, zašto o zašto mora da se završi kao što kaze Holivud ? Zašto nema nekog prostora za nastavak, zašto nema neke misterije, neke nedovršene priče koja će u budućnosti poslužiti kao nada, kao tema za razmišljanje? Ali nema veze, kakve su današnje komedije ovaj film je prava stvar. Nešto zbog čega ćete se slatko nasmejati, onda pauzirati i premotati tu scenu i pustiti ponovo kako biste se jos nasmejali još slađe. Iskreni i originalni humor je možda najjači adut ovog filma. Možda se nekima neće svideti ova vrsta sarkazma, ali ukoliko shvatite šta je scenarista hteo da kaže, imaćete sigurno ogroman smešak tokom celog filma, pogotovo kada roknrola Snou peva svoje hitove, uključujući „Afričko dete“. Može se reći da je ovo parodija na celu aktuelnu muzičku scenu sveta, od muzičara koji samo zbog popularnosti pokušavaju da pokažu svetu kako im je stalo do dece u Africi pa do tinejdž „Dizni“ zvezda koje se istinski trude da svoje slušaoce izvedu na prav put tako što će u spotovima izaći što oskudnije i tako što će pevati o svojim ribicama i pišama , o tome kako vole dobar seks. Pardon, snošaj.