Da nam je kinematografija odavno u debeloj krizi, to je svima jasno. Ja, lično, se ne sećam da li sam pogledao ijedan iole solidan film u poslednjih pet godina (ako znate neki takav, slobodno ga predložite u komentarima). Poslednje čega se sećam je Kad porastem biću Kengur, posle toga – ništa. Televizije nas bombarduju raznim glupostima počevši od Šotrinih srceparajućih serija, turskih serija, repriziranja bata Šojketa i Gavrilovića po ko zna koji put, propalih pokušaja u vidu Šišanja i Sestara, itd., itd…

Situaciju, kažu ljudi (ja nisam gledao), vadi Bjelogrlićev Montevideo (za koji je Dragojević pisao scenario). Jedan solidan film na svakih pet, šest godina? Malo je, kume. A onda su počele najave za Dragojevićevu Paradu, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti. Sam Dragojević  je rekao da mu je Parada najbolji film koji je režirao. Ja nikako nisam mogao da mu poverujem. Bolje od Lepih sela? Aha, kako da ne. Posle trejlera za Paradu sve mi je bilo jasno. Ovo nikako ne može da se pominje u istoj rečenici sa Lepim selima. Već se iz trejlera videlo to da će film biti komedijica koja hoće da predstavi pederski problem u pozitivnom svetlu, tako da se humor tipa Anđeli 2 dopadne publici, čak i onom delu koji je na pravoj „Paradi ponosa“ rasturao Beograd u svojoj „svetoj“ misiji.

Nikola Kojo je u ulozi Limuna, ratnog profitera koji uživa u svom životu sve dok ga, sticajem okolnosti, verenica Biserka (Hristina Pavlović) ne nagovori na to da pomogne gej paru Radmilu (Miloš Samolov) i Mirku (Goran Jevtić) u organizovanju Parade. Kako je prinuđen da bira između Parade ponosa i venčanja, Limun prihvata posao i počinje potragu za ljudima koji će mu pomoći da Parada bude održana. Nakon što ga ortaci iz kluba čiji je vlasik odbijaju jer ne žele da imaju ništa s pederima, Limun odlučuje da okupi staru ekipu: Roka iz Hrvatske, Halila iz Bosne i Albanca Azema sa Kosova (Goran Navojec, Dejan Aćimović i Toni Mihajlovski). Zajedno, ova neobična ekipa treba da pronađe način da organizuje Paradu ponosa usred Beograda, a pravo je pitanje – kako?

Glumačka postava je dobra, sa Nikolom Kojom na čelu. Iz siromašnog scenarija, prema mom mišljenju, izvukli su maksimum. Kojo me je malo podsetio na Nikolu iz Anđela 2, čak se može reći to da je ponovio svoju ulogu, samo što je razlika u tome što u Paradi brani gej aktiviste, a u Anđelima 2 ćerku. Azem, koga tumači Mihajlovski, možda je i najzanimljivi lik koji se pojavljuje u filmu, dok se ostatak takođe dobro uklapa u priču.

Parada je puna stereotipa, već viđenih fora i fazona i praktično ne nudi ništa novo svojoj publici. Gledajući Paradu nisam mogao da se otmem utisku da sam većinu fora koje se provlače kroz film već negde čuo ili pročitao. Minus ide i nepotrebnom razvlačenju filma, koji traje skoro dva sata i tako samo odmaže samom sebi. Jednostavno, film nije zanimljiv i već posle sat vremena većina će početi da zeva.

Kraj filma nepotrebno odskače od ostatka i pravo je pitanje zašto se režiser odlučio na ovaj potez (oni koji ga budu gledali znaće zašto ovo kažem). Dragojević, naravno, nije hteo da samo snimi običnu komediju (što bi možda bilo i bolje), već i da na šaljiv način film pošalje jasnu poruku, ali avaj… To je uradio na izuzetno veštački način, koji me je itekako razočarao.

Zanimljivo je to što je film za naše uslove pogledao i više nego pristojan broj gledalaca, a da ne pominjem to što se pre neki dan pojavila informacija da je u Hrvatskoj Parada po gledanosti potukla sve njihove lijepe filmove zajedno. Ipak, slažem se sa braćom Hrvatima, ovo je dosadan film.

I zato ne, nemoj da nas zavaravaš Dragojeviću, nemoj da na tako patetičan način dižeš gledanost svog, kako kažeš, “najboljeg filma”. Ovo nikako nije film koje će mnogi pamtiti posle nedelju, dve, mesec, godinu dana. Ovo nije film čiji će se dijalozi prepričavati za dvadesetak godina (za razliku od nekih tvojih ranijih ostvarenja). Ovo nije ništa od onog što ti hoćeš da prikažeš, ovo je samo još jedan prosečan, možda čak i za nijansu ispodprosečan film. Ovo je još jedan film koji niko neće pominjati za godinu dana. To znaš i sam Srki, nemoj da se lažemo.

P.S.: Molim vas još jednom, preporučite mi neki dobar srpski film koji se pojavio između 2006. i 2011. godine.

Nikola

Režija: Srđan Dragojević

Glavne uloge: Nikola Kojo, Hristina Pavlović, Miloš Samolov, Goran Jevtić, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski

Žanr: komedija / drama (dramedija)

Godina: 2011

Zemlja: Srbija

Trajanje: 115 minuta

Zokijeva ocena
+ Glumačka postava, neke fore; - Scenario, fore, kraj filma, trajanje od skoro dva sata;