Da nam je kinematografija odavno u debeloj krizi, to je svima jasno. Ja, lično, se ne sećam da li sam pogledao ijedan iole solidan film u poslednjih pet godina (ako znate neki takav, slobodno ga predložite u komentarima). Poslednje čega se sećam je Kad porastem biću Kengur, posle toga – ništa. Televizije nas bombarduju raznim glupostima počevši od Šotrinih srceparajućih serija, turskih serija, repriziranja bata Šojketa i Gavrilovića po ko zna koji put, propalih pokušaja u vidu Šišanja i Sestara, itd., itd…

Situaciju, kažu ljudi (ja nisam gledao), vadi Bjelogrlićev Montevideo (za koji je Dragojević pisao scenario). Jedan solidan film na svakih pet, šest godina? Malo je, kume. A onda su počele najave za Dragojevićevu Paradu, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti. Sam Dragojević  je rekao da mu je Parada najbolji film koji je režirao. Ja nikako nisam mogao da mu poverujem. Bolje od Lepih sela? Aha, kako da ne. Posle trejlera za Paradu sve mi je bilo jasno. Ovo nikako ne može da se pominje u istoj rečenici sa Lepim selima. Već se iz trejlera videlo to da će film biti komedijica koja hoće da predstavi pederski problem u pozitivnom svetlu, tako da se humor tipa Anđeli 2 dopadne publici, čak i onom delu koji je na pravoj „Paradi ponosa“ rasturao Beograd u svojoj „svetoj“ misiji. Ceo tekst