Drugi po redu nastavak originalnog Harold and Kumar Go to White Castlea (iz 2004. godine) ne donosi nam ništa novo. Međutim, kombinacija božićne atmosfere i neobjašnjivo glupih radnji doprinila je formiranju sledeće izjave –  ovo je verovatno najbolji film iz Harold & Kumar trilogije. Dobro se sećam prošlog dela, a original maltene uopšte ne pamtim (možda mi je zbog toga ovo “verovatno najbolji film iz Harold & Kumar trilogije”), ali sam siguran u to da će nakon gledanja trećeg dela neke scene ostati sa mnom i tokom narednih nekoliko godina. E sada, nemojte da me shvatite pogrešno. Nije ovo komedija veličine Holy Graila ili, recimo, Borata. Ne, ovo je još jedan film o “stonerima” i njihovim putešestvijama nakon konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Zbog toga treba očekivati mnogo jeftinog humora, rasnog vređanja, drogiranja beba, stvarnog Deda Mraza, te Nila Petrika Herisa kao najvećeg zavodnika (a svi mi dobro znamo koji pol on preferira u stvarnom životu – izguglajte ako ne verujete). Ceo tekst