Gaj Riči nam je 2009. godine predstavio novog Šerloka Holmsa, koji se dosta razlikovao od onog iz prethodnih filmova o čuvenom detektivu. Promene su se odnosile na vizuelni izgled, akciju i njegove borbene sposobnosti, mada nisu izostale ni njegove detektivske sposobnosti. Promene su bile u granicama normale i mogle su da se tolerišu jer nisu toliko ugrožavale sam lik Šerloka Holmsa. S drugim delom se toliko otišlo u krajnost sa pomenutim promenama da se dobio skroz drugačiji film. Samo naziv filma podseća na to da je u pitanju Šerlok Holms.

Što se tiče radnje filma, o tome neću ništa posebno da govorim zbog toga što nema ništa posebno da se priča. Čista klasika, jednostavno, površno i naivno. Ovo nisam očekivao od jednog detektivskog filma. Šerlok Holms i njegov dobro poznati prijatelj Votson kreću u svoju poslednju avanturu, kako to obično biva protiv ozloglašenog profesora Moriatija, čiji su planovi tako veliki da su pogubni za ceo svet. Mislio sam da je ideja o spašavanju sveta odavno prestala da se koristi u ozbiljnim filmovima. Ceo tekst