Ceo tekst

Jutarnji vetar je oštro zavijao, mrseći kosu sedamnaestogodišnje Ri Doli i najavljujući skorašnji dolazak zime. Ona, zadubljena u ogoleli predeo pred njom, kao da toga nije bila svesna. Obična trivijalnost poput neprijatnog vetra neće je omesti. Čučala je na hladnoj zemlji već nekoliko sati, i čučaće još toliko ako treba: prokleta veverica će se pojaviti kad-tad, a kada se pojavi… dočekaće je metak sa njenim imenom. Porodicu treba prehraniti, a i squirrel meat is better than no meat. Ri čvrsto stisnu dršku puške, spremna da reaguje čak i na najmanji šum. Umesto njega, brdom se, iznenađujuće, razli zvuk ubrzanih guma, koje su hitro jurile obližnjim drumom. Automobili su u ovim krajevima bila retka pojava, a posetioci još ređa.

Opsovavši, Ri naglo napusti svoje lovačko skrovište i požuri kući. Tu ju je, pred oronulim tremom, čekao lokalni šerif, pogledavši je ledeno, očima u kojima je zima već vladala. Nakon što je šerif otišao, Ri sede na oblžinju drvenu klupu. Ceo tekst