Ceo tekst

Jutarnji vetar je oštro zavijao, mrseći kosu sedamnaestogodišnje Ri Doli i najavljujući skorašnji dolazak zime. Ona, zadubljena u ogoleli predeo pred njom, kao da toga nije bila svesna. Obična trivijalnost poput neprijatnog vetra neće je omesti. Čučala je na hladnoj zemlji već nekoliko sati, i čučaće još toliko ako treba: prokleta veverica će se pojaviti kad-tad, a kada se pojavi… dočekaće je metak sa njenim imenom. Porodicu treba prehraniti, a i squirrel meat is better than no meat. Ri čvrsto stisnu dršku puške, spremna da reaguje čak i na najmanji šum. Umesto njega, brdom se, iznenađujuće, razli zvuk ubrzanih guma, koje su hitro jurile obližnjim drumom. Automobili su u ovim krajevima bila retka pojava, a posetioci još ređa.

Opsovavši, Ri naglo napusti svoje lovačko skrovište i požuri kući. Tu ju je, pred oronulim tremom, čekao lokalni šerif, pogledavši je ledeno, očima u kojima je zima već vladala. Nakon što je šerif otišao, Ri sede na oblžinju drvenu klupu.Morala je da razmisli o onome što je upravo saznala. Njen otac, kriminalac i poznati proizvođač metamfetamina, uhapšen je, a zatim pušten, ali uz zalog koji je podrazumevao porodičnu kuću. Jedini način da spreči gubitak jedinog prebivališta, a samim tim i mogućnost za prehranu mlađe sestre i brata, jeste da privede pravdi odbeglog Džesapa Dolija.

Sličnim, desetominutnim uvodom počinje ovogodišnji pobednik filmskog festivala Sundance i adaptacija romana Denijela Vudrela (Daniel Woodrell), film Winter’s Bone. Protivno navodima na IMDb-u i DVD kutiji („pulse pounding thriller“), Winter’s Bone svojim najvećim delom nije mystery/thriller, već ljudska drama, u čijoj suštini leži prikaz teškog života folksa planinskog centra SAD-a.  Okolina donjeg toka Misurija je područje gde svaka osoba predstavlja list jednog velikog, zajedničkog porodičnog drveta i mesto gde se svi snalaze kako znaju i umeju, a najčešće proizvodnjom i prodajom droge. To je oblast u kojoj je strah stalno prisutan, kako od zakona, tako i od potencijalne eksplozije „meth laba“. Ovakva stvarnost jezivija je od mnogih horora. U takvoj sredini, mlada Ri, koja je prinuđena da se stara o tročlanoj porodici, bori se za sam opstanak i izlaz iz pakla u kojem se nalazi. Film, dakle, baca akcenat na teškoće neizvesne sadašnjosti ovih ljudi kroz nerazrađenu i, u krajnjoj liniji, nebitnu noir misteriju, koja predstavlja puki okvir za ono što je zaista važno.

Kada se to shvati i kada se posmatra iz pravog, dokumentarističkog ugla, Winter’s Bone je sjajan film, pre svega zahvaljujući predstavi glavne glumice Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), koja je sjajno oživela lik odgovorne Ri. Budući da svaku dobru dramu odlikuju duboki likovi, ova se na tom polju drži prilično jako. Pomenuti izlazak iz pakla je, kako će se ispostaviti, moguć jedino uz nesvakidašnju hrabrost, požrtvovanost i upornost što su osobine koje Ri ispoljava, a koje su posledica njene velike ljubavi prema svojoj porodici. To je ujedno i glavni zaključak koji film uspešno iznosi. Pored sada nepoznate (a kasnije najverovatnijeve zvezde) Dženifer Lorens, ističe se i lik glumca Džona Hoksa (John Hawkes), koji tumači ulogu Riinog ujaka Teardropa (u prevodu Suza). On gledaocu predočava šta se dešava kada se dobar čovek previše dugo kuva u paklu, ali završna scena drame ipak poručuje da ništa nije beznadežno uz odgovarajući uticaj neposredne porodične okoline. S obzirom na to da je drama najmoćnija kada je moguća identifikacija sa njenim likovima, ovde bi eventualni problem mogao biti to što se sa ovakvim zapletom neće poistovetiti niko ko ima mogućnost da ode u bioskop, odnosno da poseti rlslog.net ili warez-bb.org. To, međutim, nipošto nije objektivna greška njegovih autora.

Shodno sumornom scenariju, vizuelni identitet filma je realističan i bled, a pokreti kamere nagoveštavaju da se radi o dokumentarcu. Tome u prilog ide gluma manje-više potpunih anonimusa, usled čega čovek stiče utisak da ova priča nije režirana. Winter’s Bone je ostvarenje koje sasvim očigledno nije finansirano novcem nekog velikog holivudskog imena, što je potpuno jasno od prve sekunde, a upravo to je, ako ništa drugo, razlog da film pogledaju i oni kojima je „tehnicolor“ već odavno dosadio.

Nijedna objektivna zamerka koju imamo na film nije vredna pomena, pa ga stoga možemo mirne duše preporučiti svim pobornicima teškog i realističnog ogranka drame, to jest onome koji ne potencira bljutavu patetiku kao svoj glavni kvalitet.

Aleksandar Đurić

Ocena: 92

Režija: Debra Grenik

Glavne uloge: Dženifer Lorens, Džon Hoks

Žanr: drama

Godina: 2010

Zemlja: SAD

Trajanje: 100 minuta