Pre nego što se pojavio, In Time je mnogo obećavao. Prvo, zbog toga što ima veoma zanimljivu premisu – u društvu veoma sličnom našem novac više ne postoji – umesto njega, trguje se vremenom. Svaki čovek ima određenu količinu vremena koje se koristi kao valuta i koje neumitno teče – kada ostane bez ijedne sekunde, čovek umire. No, sistem ima i dobru stranu – niko ne stari. Veoma zanimljivo indeed. Drugo, režiser i scenarista Endrju Nikol je pisao scenarije za takve klasike moje mladosti kao što su Gataka, koju je takođe i režirao, i Trumanov Šou. Zato me je opšte nezadovoljstvo filmom iznenadilo, no nisam se dao obeshrabriti, te sam se upustio u avanturu zvanu In Time. After all,smatram da je premisa previše zanimljiva da bi se propustila.

Utisak posle gledanja je da je film, poput Limitlessa, veoma loš, ali nije potpuno gubljenje vremena. Radnja prati mlađanog radnika Vila, koga glumi Džastin Timberlejk. On živi u svojevrsnom getu, u kome ljudi svakodnevno umiru usled gubitka vremena. Ceo tekst