Ah, čudnog li filma… Pobrao je odlične kritike širom sveta, mnogi ga hvale, ima odličnih 8,1 na IMDb-u, što znači da je trenutno 186. na njihovoj listi najboljih filmova… No, naš je utisak da film ne vredi toliko. Ni približno. Međutim, možemo da shvatimo odakle toliko visoke ocene i odakle nagrada za najbolju režiju na Kanskom festivalu, jer je Drive kao audio-vizuelno iskustvo izrazito upečatljiv. Inače, režiser za sada nije toliko poznat, zove se Niklas Vinding Refn, iz Danske je, a od poznatijih filmova dosad je režirao Valhallu Rising i Bronsona. I smeši mu se lepa budućnost, s obzirom na uspeh Drivea.

Posle Amerikanca, Drive je još jedan film koji se može opisati kao “dugometražni spot”. Manje-više, u njemu vlada moto style over substance. Slično Amerikancu, i Drive je u neku ruku omaž starovremskom krimi filmu – na neki način je “sterilan” i operisan od holivudskog humora i “harizme”. Mada je zahvaljujući potentnosti tog audio-vizuelnog elementa ipak nešto drugačiji. Inače, ovaj Drive nema mnogo veze sa kultnim The Driverom Voltera Hila, iz 1978. godine. Takođe nema mnogo veze ni sa kultnom igrom istog imena koju je The Driver Voltera Hila inspirisao. Uglavnom dele samo zanimanje glavnog junaka – Drive je uopšte mnogo manje komercijalan.

Radnja filma prati drivera, koga fenomenalno glumi Rajan Gosling. Njega verovatno znate iz ultimate chick filma Notebook, a glumio je i u filmovima Lars and the Real Girl, United States of Leland itd. (inače, trenutno je aktuelan u filmu Džordža Klunija Ides of the March). Driver u Driveu je getaway vozač koji noću vozi kriminalce, a danju je kaskader u akcionim filmovima B produkcije. The plot thickens onda kada se žena koju voli nađe pod pretnjom mafijaša, i kada naš driver bude prinuđen da iskoristi sav svoj skill kako bi joj pomogao.

No, pre toga čeka vas sat vremena ekspozicije, kada se driver i skvo mu voze po pet minuta, sami, uz pratnju nadrealne (i izvrsne!) elektronike. Kao što rekosmo, sve podseća na jedan dugački spot, sa sve petominutnim, zaljubljenim pogledima i isto tako dugim slow motion scenama. Film podseća na neki art spot za neku art pesmu. Nemamo ništa protiv toga, ne možemo poreći to da film gradi zanimljivo nadrealnu atmosferu. A posebno kad ga gledate sami, i kad ste u pravom raspoloženju. To je, znači, plus. I to veliki plus.

A još jedan veliki plus je glavni lik, koji je prilično zanimljiv. On je čovek-dete, koje ima sopstveno viđenje pravde – dobar je prema dobrima, a loše momke brutalno kažnjava. Kao što smo rekli, Rajan Gosling je stvarno upečatljiv i neuobičajen u svojoj ulozi. Jednom rečju, Gosling je – driver. Stvarno je vrlo dobro odglumio. Inače, nama se, krajnje subjektivno, dopala i pojava Brajana Krenstona, koji glumi oca u vrlo dobroj seriji “Malcolm in the Middle”.

A minus, i to veliki minus, je to što je jedan deo ekspozicije čist višak – ima dva mafijaša, a sve je moglo lepo da prođe samo s jednim. Ceo taj njihov podzaplet je veoma nepotreban, i ionako predugu ekspoziciju produžuje za dobrih dvadeset minuta, što generiše određenu dozu dosade. Kao posledica toga, film nas ni u jednom trenutku nije uvukao u radnju koliko bi trebalo. Umesto da bude kraći, kompaktniji i dinamitniji, Drive se nepotrebno oduži, ubije pacing, i tako upropasti stvar. Veliki minus, indeed.

Stvar doživljava kulminaciju na kraju (no shit, a? :- )), kada na scenu stupa superosvežavajuća akcija. Na našu žalost, premda je i taj deo filma vizuelno super, stekli smo utisak da je to moglo da bude odrađeno mnogo bolje. Jeste da akcija itekako drži pažnju, ali to je zato što je vizuelno zanimljiva i zato što se javlja posle sat i po chilla. Da je ima više, sigurno bi dosadila, ali ne zbog toga što bi je bilo previše, nego zato što nije dovoljno uzbudljiva. A nije dovoljno uzbudljiva zbog toga što je driver previše svemoćan – niko mu ništa ne može! Normalno, ni drugim akcionim herojima niko ništa ne može, pa su opet zabavni, ali to je zbog toga što oni ipak ulaze u opasnost. Lajama Nisona u Takenu zarobe (ups, spoiler). Mela Gibsona u Paybacku isto. Ovde – ništa. Svi su samo glineni golubovi. Što je mnogo, mnogo je.

U zaključku, ako hoćete mirno, nadrealno i nadasve čudno iskustvo, onda bi trebalo da uživate u neobičnoj atmosferi Drivea, prateći život neobičnog drivera. Ako vam je tako nešto OK ali ništa što posebno ištete, onda možete i da ga preskočite – zbog suvišnog zapleta film će vam verovatno tu i tamo biti blago dosadan, a nikad nećete ući u fazu potpunog plezira.

Za kraj, evo i jedne pesme iz filma. Preporučujemo nabavku soundtracka.

.

. 

Aleksandar Đurić

Režija: Niklas Vinding Refn

Glavne uloge: Rajan Gosling, Keri Maligan, Brajan Krenston, Albert Bruks, Ron Perlmen, Oskar Ajsak

Žanr: krimić, drama

Godina: 2011

Zemlja: SAD

Trajanje: 100 minuta

Zokijeva ocena
+ zanimljivo zen audio-vizuelno iskustvo, glavni lik i gluma Rajana Goslinga, zabavne akcione scene...; - ...kojima fali uzbuđenja, preterana ekspozicija ubija pacing i generiše ne preterano zabavan film;