Recenzije
Robin Hood (2010)
U davna vremena kada su filmovi bili crno-beli, a mi crveni, kada je jedino mesto gde ste mogli da pogledate film bio bioskop, Robina iz kraja tumačio je “zanosni” Erol Flin.
Premotajmo napred nekoliko decenija: sada u ulozi Robina Huda nalazimo legendarnog Kevina Kostnera sa svojom predstavom “čoveka u zelenim helankama”. I tako stižemo do najskorijeg trećeg značajnijeg predstavljanja Robina Huda na filmu od strane čuvenog Rasela Kroa (Russell Crowe – The Gladiator) koji se na zanimljiv način snašao u ulozi jedne od največih engleskih legendi.
Režiseri, a pogotovo oni holivudski vole da “igraju na sigurno” što se tiče njihovih filmova, u nadi da će uz pomoć osrednjosti i malo sreće steći poveću novčanu dobit bez prevelikog rizika, što obićno rezultira filmovima koji jako liče jedan na drugi po nedostatku “mašte”. Sa tim na umu početna premisa ovog filma pokušava da unese nešto novo i drugačije, ali krajnji produkt u tome na žalost baš i ne uspeva. I tako dobijamo film koji u suštini uzima prvih 15-20 minuta ostalih filmova o Robinu Hudu i rasteže ih u skoro dva i po sata!
Predators (2010)
Nakon 23 godina, nakon tri (može se slobodno reći) bezuspešnih nastavaka, franšiza predatora vraća se svojim korenima. Nema više urbanih sredina, osmih putnika (alien) i Majinih piramida na Antarktiku – džungla, grupa hrabrih boraca i neustrašivi tehnološki opremljeni protivnici su sve što je potrebno da bi lov počeo. Scenario za ovaj film je napisan još davne 1994. godine od strane Roberta Rodrigueza, međutim za tadašnje uslove film je bio preskup. Bilo je potrebno 16 godina da se producenti opamete i napokon daju zeleno svetlo kako bi pokušali da dignu na noge ovaj fenomenalno osmišljeni naučno-fantastični i nastavcima bespravno uništeni film – predatori ponovo jašu. Jedina razlika između originalnog – prvog i dostojnog – zadnjeg je mesto radnje, više nismo na Zemlji – lov je na drugoj planeti. Neka igre počnu…
Black Death (2010)
Ništa nije dobro kad se konzumira u preteranim količinama, ma koliko lepo bilo. Dokazi za ovu jednostavnu istinu nalaze se svuda oko nas: celodnevno gledanje televizije dovodi do zamora, od previše torte ljudi obično povraćaju, a od 100 litara vode bogami i umiru. Iako je u svojoj suštini delotvoran, koncept reklame lako može da dovede do neželjenog kontraefekta. U slučaju Black Deatha, taj kontraefekat jeste posledica loše usmerene reklamne kampanje. Zamislite sledeću situaciju: bacivši pogled na plakat filma, osobi X se učinilo da je to avanturistički film sa Boromirom i vernim mu mačem u glavnim ulogama… A zatim je sva srećna otrčala u obližnji bioskop, samo da bi shvatila da je Crna smrt nešto sasvim drugačije. Pošto potrošeni novac, odnosno vreme, ne može da dobije nazad, X u address bar svog browsera kuca ime omiljenog foruma, rešena da film pošteno napljuje… I tako se rađa kontraefekat. Ceo članak>>
Iron Man 2 (2010)
Ovaj Marvelov kultni superheroj se prvi put pojavio na filmskom platnu sredinom 2008. godine u 
solidnom filmskom ostvarenju, koje je uz dobru glumu i umerene specijalne efekte prikazalo priču o nastanku Ajron Mena kao superheroja. Ajron Men 2 „priča“ priču o osveti Ivana Vanka (Miki Rurk), sina ruskog naučnika koji je radio sa Hauardom Starkom na nekom revolucionarnom pronalasku, ali je za razliku od Hauarda hteo samo novac, pa ga je on proterao nazad u Rusiju. Godinama kasnije Ivan odlučuje da se osveti Hauardovom sinu Toniju Starku i tako počinje “zaplet” ovog filma. U filmu se od novih likova još pojavljuju Semjuel El Džekson kao Nik Fjuri i Skarlet Džohanson koja “glumi” Natašu Romanov, agentkinju S.H.I.E.L.D-a.
[§][§]
Bila je subota. Tog jutra probudio sam se srećniji nego obično – konačno se daunloadovao Ajron Men 2 blurej sa kvaliteton slike od 1080p. Budući da je bilo oko podneva požurio sam do kuhinje, na brzinu spremio kokice i dograbio hladnu koka-kolu iz frižidera. Sve je bilo savršeno.
The Expendables (2010)
Taman kad smo pomislili da je vreme akcionih filmova prošlo Silvester Stalone je pokušao da oživi žanr.
Okrenuo je par brojeva koje ima na speed dialu i pozvao ubedljivo najveće zvezde koje je univerzum ikada video (barem što se tiče akcija). Imena poput Brusa Vilisa, Džejsona Stejtama, Lundgrena, Švarcenegera, Rurka i Lija su ovde kako bi napravili najveći spektakl tabadžijskih filmova. A da li su uspeli u tome? Pa, naravno da nisu. Ovaj film se gleda samo zbog gore pomenutih glumaca, i zbog ničeg više.
Film ima prosto „neverovatnu“ priču, zamislite: zaliv u ostrvu… Pomahnitali diktator… Hektari i hektari polja kokaina… Bivši CIA agent koji kontroliše diktatora (vidite kakav zaplet, k’o bi rek’o)… Mlada dama koja pokušava da vrati ostrvo narodu… Grupa plaćenika dobija 5 miliona $ za eliminaciju pomahnitalog… 10000000 kg TNT-a i na desetine dekapitacija udova na kojima bi Tarantino samo odmahnuo rukom. Jednostavno, priča je toliko plitka da je to smešno. Čak nema ni onih uzrečica na koje smo navikli u ovakvim filmovima. Kako su samo mogli da puste Arnolda T-800 Švarcenegera da ode iz filma, a da ne kaze „I`ll be back“? Sama gluma je stvarno razočaravajuća. Jedino je Stejtam na nivou. Jedino me njegov lik podseća na one stare akcione zvezde.
Repo Men Unrated (2010)
Zadivljujuće je sa kolikom tačnošću ljudska mašta može da predvidi buduće događaje.
Po tom pitanju, naročito se izdvaja grupa pisaca naučne fantastike predvođena čuvenim Žilom Vernom, nostradamuskim “izumiteljem” podmornice i putovanja na Mesec. Sudeći po delima ovih pisaca, u budućnosti možemo da očekujemo i “Ptica Trkačica” implante, ljudska krila itd. A ko zna, možda nam na vrata jednog dana zakuca i repo man…
Godine 2025., društvo se od današnjeg neznatno razlikuje. Cveće i dalje cveta, japiji još uvek prate stanje na berzi, plavuša je glupa, a Crnogorac lenj… Sem kojeg laserskog pištolja, sve je manje-više isto, s jednom bitnom razlikom: zla megakorporacija (dežurni krivac) po imenu Unija drži monopol nad legalnom proizvodnjom i trgovinom organima. Svež organ po veoma povoljnim uslovima, kupovina na dvanaest mesečnih rata bez kamate, a samo ove nedelje jetra na sniženju od 50%! Takva ponuda se ne odbija, ako ne zbog vas, a onda barem zbog vaše dece.
Get Him to the Greek (2010)
Retko se dešava da spin-off nekog „uspešnog“ filma bude bolji od originala. 
Naravno izuzeci su oni koji potvrđuju pravila, i nama je veoma drago što oni postoje. Kvalitetna komedija kao što je Forgetting Sarah Marshall stvorila je mnoštvo uvrnutih likova za koje smo mislili da su završili svoju priču, da ih više neće biti , ali se onda pojavio neverovatan scenario Džejsona Sigela i magija se vratila u bioskope. Baš kada su sviima dosadile komedije, ako se tako mogu nazvati, koje su ništa sem običnih parodija na trenutno aktuelne blokbastere dolazi nam osveženje u vidu jedne, ako ne i najbolje, „čistokrvne“ komedije ove godine. Fabula se vrti oko stereotipnog britanskog rokera zvanog Aldus Snou. On je upravo snimio novi album „Afričko dete“ koji je prosto rečeno uništio njegovu karijeru. Njegova devojka, koja je pak predstavnik američke muzičke scene, ostavlja ga i posle 7 godina „čistog života“ on se vraća korišćenju droge. Jedan od njegovih fanova koji pukom slučajnošću radi u muzičkoj kompaniji dolazi do ideje pravljenja koncerta kako bi spasio svoju, Aldusovu i kompanijunu sudbinu od propasti.
Paranormal Activity 3 - video recenzija 
J. Edgar (2011) 
A Dangerous Method (2011) 
Seeking Justice (2011) 
Final Destination 5 - video recenzija 
