Midnight in Paris je novi film Vudija Alena. I onaj s kojim se vratio na pravi put, posle niza prilično dosadnih socijalnih drama-komedija, to jest filmskih predstava, koje jesu manje-više OK, jer ipak nude neke zaključke, ali koje su previše, previše nerealistične da bi imale neku pravu vrednost. Tu mislimo na You Will Meet a Tall Dark Stranger, Vicky, Christina, Barcelona, itd. No, Vudi se ovim filmom vratio starom eksperimentisanju, koje je prvenstveno odlikovalo njegovu raniju karijeru. Ali, nemojte da nas shvatite pogrešno – jeste to eksperimentisanje, ali je i dalje veoma vedro.

Midnight in Paris je veoma ličan film. Vudija ovog puta glumi Ouven Vilson, i to veoma slično, a ipak drugačije. On je pisac Gil koji s verenicom (Rejčel Mekadams) dolazi u Pariz na odmor (čime Vudi nastavlja svoj trend snimanja filmova u dražesnim evropskim prestonicama). Gil piše svoj prvi roman, s kojim ima velike muke, jer je dosad pisao samo scenarije za loše holivudske filmove – vidite sad otkud naša konstatacija da je ovo veoma ličan film. Naučnofantastično-eksperimentalni momenat javlja se kada Gil slučajno otputuje u tridesete godine Pariza, što je za njega zlatno doba i a place to be. Ceo tekst