Toni Skot, mlađi brat Ridlija Skota, očigledno se svim silama trudi da vrati u prvi plan taj opravdano potcenjeni žanr akcionih filmova. Nakon njegovog klasika koji je vinuo u nebesa Toma Kruza, njegova ostvarenja bila su u senci starijeg brata (izuzetak je The Last Boy Scout sa Brus „Meklejn“ Vilisom). Poslednjih godina imao je zapaženu kolaboraciju sa Denzelom Vošingtonom: Crimson Tide (1995), Man on Fire (2004), Déjà Vu (2006), The Taking of Pelham 123 (2009)… Danas imamo priliku da vam predstavimo Unstoppable, novi akcioni „spektakl“ o pomahnitalom vozu. Film je već sada premašio budžet od 85 miliona dolara i polako se bliži cifri od 150. Međutim, stvari poput činjenice da je ovo akcioni film, da je Denzel ponovo u „akciji“ i da priča ne drži vodu nisu baš u stanju da opravdaju ovako dobru posetu i zaradu.

Klik za ceo tekst

Da su Amerikanci duboko zaglibili u kreativnu krizu, to nam je već odavno jasno. Ono što, međutim, nismo znali, a što već postaje bolno očigledno jeste podatak da se kreativna apstinencija polako širi i na ostatak Zemljine kugle. O ovoj pojavi često pišemo u rubrici Vesti (vidi, recimo, ovu), dakle, gradimo oklop od takve vrste razočaranja, ali se katkad pojavi nešto istinski originalno (sad vidi ovo), pa i mi spustimo gard. A onda nas to opuštanje tresne u glavu, u ovom slučaju šamarom zvanim L’Immortel.

L’Immortel (na engleski preveden kao 22 Bullets) spada u probranu grupu filmova koji su falični od početka do kraja, počevši od amaterskog razvoja likova i radnje pa sve do osobito šablonskog zapleta, koji predstavlja nešto viđeno bezmalo milion puta. Čarli Metei (Žan Reno) je penzionisani kriminalac, bivši marsejski don i gangster od najvećeg ugleda, ali i dobar čovek koji sa prljavim poslovima više ne želi da ima ikakve veze. Ipak, maštovitim sticajem okolnosti (22 metka u telo) Čarli biva prinuđen da (gle čuda) ponovo zaplovi mafijaškim vodama čiji će mu krivudav tok kad-tad omogućiti da dug svojim zlotvorima vrati pištoljem, te da svoju osvetu servira onako kako valja: hladno i krvavo. Ceo tekst

Da li ste znali da se u Bostonu godišnje odigra više od tri stotine oružanih pljački banaka? Ne? A da je bitan deo “grada Iraca”, naselje Čarlstaun, gotovo potpuno popunjeno porodicama lopova, koje svoj zanat prenose s kolena na koleno? Da je jedna jedina četvrt proizvela više pljačkaša nego bilo koje drugo mesto tokom istorije i širom Zemljine kugle? Niste? E pa, onda odgledajte The Town. Neke stvari će vam biti jasnije… Ili možda i neće?

Bacivši pogled na Wikipediju, saznaćete da stvari ne stoje baš onako kako nas uče scenaristi novog filma Bena Afleka, koji se nakon solidnog prvenca Gone Baby Gone ponovo našao u režiserskoj stolici. Najveća enciklopedija na svetu, naime, tvrdi da je tokom prve četvrtine 2010. godine u celokupnom Masačusetsu (američka država u kojoj je smešten Boston) prijavljeno svega 23 pokušaja orobljavanja banke, dok je, primera radi, u Kaliforniji taj broj bezmalo šest puta veći. Naravno, ni Wikipedija nije potpuno siguran izvor informacija, premda nas iskustvo uči da je u nebrojeno mnogo slučajeva upravo Wiki u pravu. Čemu ova tirada? Zbog toga što je The Town film u čijoj se okosnici nalazi snažna kritika pomenute bostonske sredine, a kad se već kritikuje nešto, red je to da bude osnovano, inače takva kritika nema mnogo smisla… No, bila ona smislena ili ne, činjenica je da je malo koga u Srbiji briga za stanje u tamo nekom Čarlstaunu, stoga je sve ovo u krajnjoj liniji manje bitno. Ceo tekst

Ono što je danas “Call of Duty” za svet video igara, a Tom Klensi za književnost, to su nesumnjivo filmski Transformersi za kinematografiju – dinamitni i lako svarljivi parčići umetnosti, čija je jedina svrha da konzumentu odvuku pažnju od nevolja stvarnog sveta. Šta, međutim, da radi neko ko bi želeo isti efekat (“supstantnost” mu, dakle, nije bitna), ali preko manjka dobrog stila naprosto ne može da pređe? E, njemu treba The American! (Podrazumeva se, jasno, da Džejson Stejtam ne snima novi film.)

Ime ličnog heroja naše redakcije, pomenutog u prethodnoj rečenici, ipak ne treba tumačiti u poredbenom smislu – The American nipošto nije akcioni film. Čak suprotno – u pitanju je naslov čiji je ekvivalent u životinjskom carstvu svakako – kornjača, što je sasvim sigurno jedan od ključnih podataka pri njegovoj analizi.

Džordž Kluni je glumac koji je prošao ogroman put od “skromnog” televizijskog angažmana u “Urgentnom centru”, a koji je ovim filmom ponovo dokazao svoju veličinu onima koji ga pamte prevashodno kao šarmantnog lika u belom mantilu. Film počinje prikazom snežnih predela planinske Švedske, gde Klunijev plaćeni ubica po imenu Džek (AKA Edvard)… Ceo tekst