Recenzije
Source Code (2011)
Izvukavši esenciju zanimiljivog i odstranivši većinu dosadnog iz akcionog trilera Deja Vu (2006) Mr. Dankan Džouns je nas, filmofile, obradovao trenutno najboljim ostvarenjem tekuće godine. Treba napomenuti da mu je ovo tek drugi rad (prvenac mu je bio odlični Moon) i zbog ovog 2/2 učinka elderi Zokijeve Sineme (autor teksta pod tim misli na sebe, prim. urednika) njemu predviđaju svetlu budućnost u ovim surovim režiserskim vodama. Od jednog sasvim prosečnog naučno–fantastičnog trilera dobili smo film koji će vas prikovati za sedeljke i držati vam pažnju punih devedeset minuta, dobili smo film koji na uštrb specijalnih efekata ima, pre svega, predivno ispričanu priču. Treba, naravno, deo zasluga priznati i Benu Ripliju koji je Deja Vu njegovu ideju verno preneo na stranice scenarija, da bi kasnije sa tih stranica oživeo predivni zaplet po imenu Source Code.
Iako je ovo delom akcija delom SF, mora se nagovestiti to da akcija uopšte nije forsirana i postoji samo u trenucima krajnje nužde. Cela recenzija
Paul (2011)
Zamislite da naiđete na vanzemaljca. Mali zeleni. Isti kao na filmu. Šta biste uradili? Bežali? Ostvarili kontakt? Ili biste se možda onesvestili, usput napravivši nezgodu u gaćama? Poznati britanski komičarski duo, Sajmon Peg i Nik Frost, autori filmova Shaun of the Dead i Hot Fuzz, pozabavili su se tim pitanjem u ovom ostvarenju.
Dvojica Britanaca, Grejem (Peg) i Klajv (Frost), stigli su u SAD na putovanje. Na svom nerd hodočašću obilaze sajam stripova (Comic-Con), mesta na kojima su navodno viđeni vanzemaljci i njihovi brodovi i lokacije snimanja naučno-fantastičnih filmova. Pošto je Klajv pisac-u-pokušaju SF romana, a Grejem njihov ilustrator, nadaju se da će usput dobiti i inspiraciju za novo delo. Na tom putu im nikako neće biti dosadno. Naprotiv.
Jedne noći na putu, automobilska nesreća se dešava tik ispred njih. Momci izlaze iz svojih kola i pritiču u pomoć. Ispostavlja se da je neiskusni vozač niko drugi do – vanzemaljac! Ceo tekst
Sucker Punch (2011)
Raskinuvši sa tradicijom vernog ekranizovanja grafičkih novela i knjiga, Zak Snajder se okrenuo pisanju, u nadi da će postići isti, ako ne i bolji uspeh. Ovom poslu se pridružio i njegov prijatelj Stiv Šibuja, majstor specijalnih efekata i jedan od uspešnijih krotitelja kamera i kranova. „Dva drugara malo jača stoju iza…“ scenarija ovog filma koji dosta obećava. U pokušaju da stvore Alisu u Zemlji čuda sa mašinkama, ljubitelji filma širom planete dobili su veoma diskutabilno ostvarenje.
Šezdesete… Nakon smrti žene, čovek koji je očekivao da će naslediti imanje ostao je zaprepašćen. Celokupno imanje pripalo je ćerkama a on je ostao na nuli. Kako se osvetiti… Seksualno zlostavljanje poćeraka odmah mu je palo na pamet. U pokušaju da siluje Bebi Dol (Emili Brauning) dogodio se mali incident. Bejbi je pronašla pištolj i promašivši oca zlostavljača pogodila mlađu sestru. I sada očuhu pada na pamet briljantna ideja. Klik za recenziju!
The Sorcerer’s Apprentice (2010)
Poznati oskarovac i “zvezda” ovog filma, Nikolas Kejdž (Nicolas Cage – The Wicker Man), za proteklih nekoliko godina je odlučio da kroz glumu “proživi” i postane sve ono što je još kao mali dečak fantazirao da će biti, ma šta drugi o tome imali da kažu. Tako je u filmu National Treasure odglumio arheologa-avanturistu Indija… ovaj Bendžamina Gejtsa. Zatim je poželeo da bude superheroj i u filmu Ghost Rider odigrao Marvelovog junaka “vruće” glave. Onda je izašao The Dark Knight i Kejdžu je palo na pamet da bi možda mogao da postane i sam Betmen, što je, doduše sa manjim izmenama, i ostvario u filmu Kick-Ass. Pošto je, kako pretpostavljamo, pročitao poslednji roman o Hariju Poteru, odjednom je poželeo da bude čarobnjak, što su mu režiser Džon Turtltob i Dizni i kompanija i omogućili u The Sorcerer’s Apprentice, zanimljivom filmskom naslovu konceptualno zasnovanom na Diznijevom kratkometražnom animiranom filmu iz 1940. godine istog naslova (jednom od prvih pojavljivanja Mikija Miša), koji je pak zasnovan na 200 godina staroj pesmi poznatog pisca Getea.
Red (2010)
Svi smo primetili da se u “kapitalističkoj mašineriji” Holivuda od skora pojačao trend pretapanja stripova i grafičkih novela na filmsko platno. Većina ostvarenja urađena na ovaj način rezultirala su potpunim neuspesima (setite se samo onog gorkog ukusa koji vam je ostao u ustima po shvatanju da su, kao i Indija pre njega, tu pred vama silovali Ajron Mena u “Iron Man 2”). Naravno, u svoj toj lavini loših i potpuno promašenih filmova bilo je i nekoliko dobrih (samo bih spomenuo Skota Pilgrima i njegov neverovatan i originalan prelaz sa stripa na film). Sada je došao red na RED – ovaj film je u svojoj suštini utemeljen na stripu poznate izdavačke kuće DC Comics.
Frenk Moses (Brus Vilis) jeste penzionisani CIA agent iz doba hladnog rata. Pošto je ostario, bio je primoran da se povuče iz službe i skrasi u mirnom predgrađu malog američkog grada. Njegov jedini ljudski kontakt je žena po imenu Sara (Meri-Luiz Parker) koja radi u penzionom.
Hot Tub Time Machine (2010)
Putovanje kroz vreme je nešto najcool što može postojati. Ako mi ne verujete, pogledajte filmove iz serijala Back to the Future, a onda zamislite koliko bi ti oni bili bolji da Marti i Doca, umesto u Deloreanu, putuje kroz vreme u jednoj vrućoj kadi. Naravno da bi bilo čudno videti jednog starca i tinejdžera zajedno u kadi, ali čim bi prevazišli tu početnu tenziju, zamislite samo mogućnosti. Šaljive anegdote na stranu, ako vam je naziv ovog filma smešan, onda je Hot Tub Time Machine definitivno film za vas. Realno, film sa ovakvim nazivom ne shvata samog sebe ozbiljno što je dobra stvar i baš je zanimljivo videti šta su uradili režiser Stiv Pink i njegovi ljudi.
Priča prati tri propala lika: Adama (Džon Kjuzak), Lua (Rob Kordri) i Nika (Kreg Robinson) koji su zagazili u svoje četrdesete i koji slučajno dobiju šansu da nakon jednog kupanja ponovo prožive svoje najbolje godine, koje su sasvim slučajno bile za vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada je Majkl Džekson bio crn, a muzika se slušala preko kasetofona. Zajedno sa njima polazi Adamov nećak Džejkob (Klark Djuk), čisto da se postara za očuvanje vremensko-prostornog kontiniuma.
Wall Street: Money Never Sleeps (2010)
Ukoliko bi imali neke insajderske informacije o budućem napretku neke firme/kompanije, kupovinom njenih deonica mogli biste za samo par dana svoj novac uhiljadostručiti. Naravno, prodavanje tajni je ilegalno ali zamislite mogućnosti. Da je samo neko Džonu Pembertonu, izumitelju Coca Cole, predložio saradnju i uložio sav svoj novac u taj misteriozni napitak, sada bi njegovi unuci imali novca za svoje praunuke. Zamislite… E pa, ako vam ovo ne izgleda moguće, pogledajte prvi deo Wall Streeta iz osamdesetih, sa Čarlijem Šinom u glavnoj ulozi i biće vam sve jasno. Godine 2010, sada već poznati režiser Oliver Stoun po prvi put u karijeri snimio je nastavak nekog od svojih filmova. Nekim čudom, mislio je da može parirati, ako ne čak i nadmašiti prethodnika po kvalitetu i originalnosti. Međutim, inovativnost je jedno, a Wall Street 2 drugo. Dakle…
13 (2010)
Čoveka je oduvek oduševljavala smrt. Još od starog Rima najveći aplauz publike izmamila bi ne sama borba gladijatora, već smrt jednog od njih. Vremena su se promenila, ali mi smo ostali isti. Naravno, pomislićete da u našem društvu građanskih sloboda i ljudskih prava nema mesta takvim sportovima, ali tu ćete se gadno prevariti: smrt zarad sporta i zabave još uvek je tu i vreba u tamnim senkama kriminalnog podzemlja. Barem je to ono sto ovaj film svojom pričom tvrdi. 13 je rimejk gruzijskog filma iz 2005. godine pod imenom 13 Tzameti, koji je osvojio prestižnu nagradu Sandenskog filmskog festivala. Mladom gruzijskom reditelju Gélai Babluaniju je ovo prvi “visokobudžetni” film na engleskom, u čijoj se režiji odlično pokazao.
Unstoppable (2010)
Toni Skot, mlađi brat Ridlija Skota, očigledno se svim silama trudi da vrati u prvi plan taj opravdano potcenjeni žanr akcionih filmova. Nakon njegovog klasika koji je vinuo u nebesa Toma Kruza, njegova ostvarenja bila su u senci starijeg brata (izuzetak je The Last Boy Scout sa Brus „Meklejn“ Vilisom). Poslednjih godina imao je zapaženu kolaboraciju sa Denzelom Vošingtonom: Crimson Tide (1995), Man on Fire (2004), Déjà Vu (2006), The Taking of Pelham 123 (2009)… Danas imamo priliku da vam predstavimo Unstoppable, novi akcioni „spektakl“ o pomahnitalom vozu. Film je već sada premašio budžet od 85 miliona dolara i polako se bliži cifri od 150. Međutim, stvari poput činjenice da je ovo akcioni film, da je Denzel ponovo u „akciji“ i da priča ne drži vodu nisu baš u stanju da opravdaju ovako dobru posetu i zaradu.
L’Immortel (2010)
Da su Amerikanci duboko zaglibili u kreativnu krizu, to nam je već odavno jasno. Ono što, međutim, nismo znali, a što već postaje bolno očigledno jeste podatak da se kreativna apstinencija polako širi i na ostatak Zemljine kugle. O ovoj pojavi često pišemo u rubrici Vesti (vidi, recimo, ovu), dakle, gradimo oklop od takve vrste razočaranja, ali se katkad pojavi nešto istinski originalno (sad vidi ovo), pa i mi spustimo gard. A onda nas to opuštanje tresne u glavu, u ovom slučaju šamarom zvanim L’Immortel.
L’Immortel (na engleski preveden kao 22 Bullets) spada u probranu grupu filmova koji su falični od početka do kraja, počevši od amaterskog razvoja likova i radnje pa sve do osobito šablonskog zapleta, koji predstavlja nešto viđeno bezmalo milion puta. Čarli Metei (Žan Reno) je penzionisani kriminalac, bivši marsejski don i gangster od najvećeg ugleda, ali i dobar čovek koji sa prljavim poslovima više ne želi da ima ikakve veze. Ipak, maštovitim sticajem okolnosti (22 metka u telo) Čarli biva prinuđen da (gle čuda) ponovo zaplovi mafijaškim vodama čiji će mu krivudav tok kad-tad omogućiti da dug svojim zlotvorima vrati pištoljem, te da svoju osvetu servira onako kako valja: hladno i krvavo. Ceo tekst
Paranormal Activity 3 - video recenzija 
J. Edgar (2011) 
A Dangerous Method (2011) 
Seeking Justice (2011) 
Final Destination 5 - video recenzija 
